ЗАЈЦ Иван – композитор и диригент (Ријека, 3. VIII 1832 – Загреб, 16. XII 1914). Још као шестогодишњак наступао је као виолинист и клавирист. Студирао је на Конзерваторијуму у Милану, где је добијао награде као један од најдаровитијих ученика. Једно време је деловао као диригент и наставник музике у Ријеци. У Беч одлази 1862, а 1870. је постављен за директора и диригента прве сталне хрватске Опере и за наставника Музичке школе Глазбеног завода у Згбу. Био је један од најталентованијих композитора свога времена, по којем је читаво раздобље у историји музике добило назив Зајчево доба. Био је заиста надарен уметник, солидне стручне спреме, какву пре њега није имао нико у Хрватској, човек који је могао повести успешну борбу против дилетантизма и изградити домаће музичко позориште. Као стваралац је ишао путем који је себи у младости утврдио, постижући током времена рутину која је понекад и сама обезбеђивала рађање нових дела. З. је био изузетно плодан композитор. Написао је око 1200 композиција свих врста и жанрова. Од тога је 19 опера и 26 оперета. Важнија дела су му: опере Мислав, Бан Легет, Никола Шубић Зрињски, Лизинка, Пан Твардовски, Златка, Госпође и хусари, Армида, Приморка, Сеоски племић, Оче наш, и оперете: Момци на брод, Напуљски лазарони, Жупанијски суд, Састанак у Швајцарској, Мајсторски хитац код Костајнице, У Меку, Мајстор Пуф, Ноћ у Каиру, Мали дивљан, Нихилистица. Од музике за око 30 драмских дела вредношћу се истичу: Гундулићева Дубравка, Прерадовићев Краљевић Марко, Војновићеви Еквиноциј и Смрт Мајке Југовића и Красуљица А. Касовиц-Цвијићеве. Стилске карактеристике његових дела носе обележје традиције илирских композитора, а посебно Лисинског, које су оплођене личном широком музичком културом однегованом на изворима италијанске оперске уметности. Мелодија му је главно изражајно средство. Тамо где је нема, његове могућности драмског обликовања постају скромније. Ремек-дело овог композитора је свакако опера Никола Шубић Зрињски, која је дуги низ г. привлачила публику не само историјско-политичком позадином него и музичким квалитетима. З. је као човек и уметник стално био у средишту загребачког музичког живота. Доживео је извођење готово свих својих дела. Значајан као организатор, диригент, педагог и композитор, он је својом разгранатом делатношћу оставио неизбрисиве трагове на путу којим је музика у Хрватској корачала ка новим достигнућима и коначној афирмацији своје самосталности. У СНП је извођена његова опера Никола Шубић Зрињски и музика за драмске комаде Стари каплар, Јелва, руска сиротица и Граничари.

М. Х.