КАНТОР–ВАСИЉЕВИЋ Илона – оперска певачица, мецосопран (Фекетић, 30. V 1946 – ). Средњу музичку школу завршила је у Суботици, на Одсеку за соло певање. Основне студије на истом одсеку завршила је на ФМУ у Бгду (класа проф. Зденке Зикове), где је потом стекла и магистарску диплому (класа проф. Звонимира Крнетића). Од 1970. г. је солиста ансамбла ЈНА у Бгду, а 1985. постаје члан Опере СНП. Своју успешну солистичку каријеру наставља 1994. г. у Опери НП у Бгду и истовремено гради репутацију одличног вокалног педагога у музичким школама „Коста Манојловић“ и „Др Војислав Вучковић“. За време деловања у СНП остварила је близу двадесет различитих оперских улога, од оних мањих до најсложенијих, увек посвећујући највише пажње вокалним захтевима које су оне тражиле од извођача. Захваљујући технички одлично постављеном гласу, високи мецосопран пријатног тембра и звучности, своје највеће домете постигла је у тумачењу таквих сложених оперских хероина као што су Адалђиза, Ацучена, или принцеза Еболи, за коју је добила Годишњу награду СНП (1990). У њеном концертном репертоару, истичу се солистичке деонице у кантатама и ораторијума Баха, Перголезија, Вивалдија и Орфа, као и у Вердијевом Реквијему.

УЛОГЕ: Трећа дама (Чаробна фрула), Мајка (Прождрљивко), Клотилда, Адалђиза (Норма), Кончаковна (Кнез Игор), Ришат (Гилгамеш), Марта (Јоланта), Мајка Лучија, Сантуца (Кавалерија рустикана), Сузуки (Мадам Батерфлај), Ларина (Евгеније Оњегин), Пирена (Атлантида), Хата (Продана невеста), Ципра (Барон Циганин), Мара Никшина Бенеша (Сутон), Фенена (Набуко), Ацучена (Трубадур), Еболи (Дон Карлос) и др.

ЛИТ: Е. Гвоздановић, Давни еп у сликама, Дневник, НСад 30. III 1986; М. Адамов, Грандиозна опера, Дневник, 5. XI 1986; F. György, Gilgames: a küzdelem örökkévalosaga, Magyar Szó, НСад, 5. XI 1986.; Ђ. Филеп, Игра светлости и сенке, Magyar Szó, НСад 25. X 1988; М. Адамов, Лирика непознатог поднебља, Дневник, НСад 10. XI 1988; О. Панди, Поклон за празник, Дневник, НСад 9. I 1990.; К. Бабић, Опера за десетку, Вечерње новости, Бгд 18. I 1990; Н. Савковић, Допадљиво и лепо, Дневник, 14. IV 1992; С. Турлаков, Бег од цигана, Политика експрес, Бгд 17. IV 1992; Н. Савковић, Истакнут глас у сенци (Интервју: Илона Кантор-Васиљевић), Дневник, НСад 10. V 1992; А. Еберст, Музички бревијар Новог Сада, НСад, 1997, с. 76.

М. Д. М.