ВУКАСОВИЋ Бранислав – оперски певач, баритон (Сремски Карловци, 17. V 1951 – Мишелук, Сремска Каменица, 22. XI 2021). Учитељску школу је завршио у Ср. Карловцима (1971.) и радио у просвети до 1979. године. Певање је учио код Теодора Дињашког, а потом студирао на Академији уметности у НСаду у класи проф. Октава Енигарескуа. Од 1980. до пензионисања (2012.) био је члан Опере СНП-а. Лепе сценске појаве, технички добро постављеног гласа са сигурним и убедљивим високим регистром, на почетку каријере, успешно је остварио више улога из лирског баритонског фаха: Силвиa (Пајаци), Папагенa (Чаробна фрула), Робертa (Јоланта), Марселa (Боеми), а један од најпопуларнијих ликова оперске литературе, Росинијевог берберина из Севиље (Фигара), тумачио је више од сто пута. Сценски окретан и допадљив био је и у комичним, оперско-оперетским улогама: Белкоре (Љубавни напитак), Пинг (Турандот), Скула (Кнез Игор), Бискрома (Вива ла Мама), Јован (Покондирена тиква), млинар Сима (Еро с онога свијета), Фалке (Слепи миш), Хомонаи (Барон циганин), Бамбора (Јабука). У последњој деценији прошлог века, био је један од носилаца оперског репертоара када је, поред осталих, реализовао и низ великих Вердијевих ликова: Жермонa ( Травијата), грофa Луну (Трубадур), Дон Карлоса (Моћ судбине), Родрига (Дон Карлос) и Риголета (Риголето). За насловну улогу Риголета, добио је Годишњу награду СНП (2004), а исту награду је раније добио и за висока уметничка остварења улога Марсела (1988.) и Фалкеа (1997). Највише признање СНП, Златнa медаљa ,,Јован Ђорђевић“, уручена му је 2012. године. Значајан је био и његов допринос програмима и бројним концертима Камерног музичког друштва (КМД) из НСада, чији је члан био од оснивања (2007), у промоцији српске вокалне баштине.

ОСТАЛЕ УЛОГЕ: Енрико (Лучија од Ламермура), Силвано (Бал под Маскама), Бретињи (Манон), Алфио (Кавалерија рустикана), Шарплес (Мадам Батерфлај), Оњегин (Евгеније Оњегин), Крушина (Продана невеста), Мортке (Виолиниста на крову), Маруло и Монтероне (Риголето), Калењик (Мајска ноћ), Санчо Панса (Човек од ла Манче), Валентин (Фауст), Јохан (Вертер), Ескамиљо (Кармен), Васо (Сутон).

ЛИТ: Б. Хложан, Диплома на сцени, Дневник, 1. III 1983; Е. Гвоздановић, Чар „Чаробне фруле“, Дневник, 22. XII 1983; Е. Гвоздановић, Априлско освежење, Дневник, 16. V 1984; Н. Савковић, Овације солистима „Јоланте“, Дневник, 11. III 1988; Прваци новосадске Опере гостују у Москви, Политика eкспрес, Београд, 14. XII 1988; П. Мирковић, Овације „Слепом мишу“, Политика експрес, 21. V 1987; В. Крчмар, Бранислав Вукасовић – добитник Годишње награде, Позориште, год. LV, 1987/88, мај 1988, бр. 9, стр. 18/19; Н. Туркаљ, Напици за публику, Вечерњи лист, Загреб, 29. ожујка 1988; Н. Савковић, Овације за „Мадам Батерфлај“, Дневник, 23. X 1988; Г. Д. „Евгениј Онегин“ со Новосадкаста опера, Скопје, Вечер, 12. V 1989; М. Адамов, Нове салве смеха – Вива ла мама, Дневник, 17. I 1992; В. Шале, Певање за памћење, Вечерње новости, Бгд. 9. XII 1996; С. Турлаков, Најзад успех – Покондирена тиква, Политика експрес, 7. VI 1993; С. Турлаков, „Сутон“ – поклон из Новог Сада, Политика експрес, 21. III 1994.

М. Д. М.