ЂАВО (Az ördög) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, 10. IV 1907.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 28. I 1910. у НСаду. Превео: Душан Радић. – Рд. М. Хаџи-Динић; Р. Спиридоновић (Алфред), М. Марковићка (Јоланда), М. Матејић (Јован), М. Хаџи-Динић (Ђаво), С.  Бакаловићка (Елза), Д. Матејићка (Цинка), С. Стефановић (Андрија), Љ. Динићка (Дебела госпођа), Д. Васиљевићка (Прва госпођа), М. Филиповићка (Друга госпођа), Д. Николићка (Трећа госпођа), К. Виловчева (Четврта госпођа), М. Јосићева (Пета госпођа), Ј. Антонијевић (Први господин), В. Виловац (Други господин), Б. Савић (Послужитељ). – Изведено 19 пута.

Премијера у СНП 4. X 1919. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 20. XI 1920. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; Р. Алмажановић (Алфред), М. Хаџићева (Јованка), Ђ. Николић (Јован), М. Хаџи-Динић (Ђаво), Р. Кранчевићка (Елза), С. Ленска (Цинка), П. Јовановић (Андрија), Д. Матејићка (Дебела госпођа), Л. Краус (Прва госпођа), З. Душановићка (Друга госпођа), М. Филиповићка (Трећа госпођа), М. Оливијери (Четврта госпођа), М. Душановић (Први господин), С. Дружинић (Други господин), Ј. Силајџић (Послужитељ). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Ђаво, превео Срђан Туцић, Осијек б. г.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Ђаво, Ново позориште, НСад 1910, бр. 24, с. 251: А-м, Ђаво, Невен, Суботица 1919, бр. 12, с. 3; О. С(уботи)ћ, Ђаво – Народно позориште, Застава, 30. X 1923.

М. М.