ЂОРЂЕВИЋ  Бранко-Дрда – драмски глумац (Пожаревац, 6. I 1896 – Београд, 2. X 1975). Завршио је три разреда учитељске школе. Први пут је ступио на сцену, понесен родољубивим заносом, 15. VIII 1914. у НП у Скопљу (под управом Бранислава Нушића) и у њему играо до повлачења 1915. У току рата, од 1917. до 1918, играо је у војничком позоришту IX пука на солунском фронту, а после ослобођења, 1919, у позоришту I армије; 1920. је у путујућој дружини Удружења глумаца, чији је иницијатор био значајни глумац Сава Тодоровић; од 1921. до 1922. је у СНП у НСаду. Пошто је неколико сезона провео у трупи Душана Животића, са глумцем Драгутином Леваком  је извесно време водио путујуће позориште. Од 1928. до 1929. је играо у Градском позоришту у Нишу, од 1930. до 1934. је био члан, редитељ и управник Градског народног позоришта у Пожаревцу, од 1. IX 1934. до 31. VIII 1935. је у НП у Бгду – Секција за Дунавску бановину, од 1935. до 1936. у Градском позоришту у Крагујевцу, од 1936. до 1941. у НП у Скопљу, од 1941. до 1944. у НП у Нишу, од 1944. до 1947. у НП у Шапцу и од 1947. до 1955. у Београдском драмском позоришту. Повремено је учествовао у хумористичким емисијама на Београдској телевизији. Четрдесетогодишњицу глумачког рада прославио је 17. V 1954. у Бгду у улози Александра Бемића у комаду Каролина ријечка. Интелигентан, лепо образован, нарочито у позоришном смислу, био је свестрано студиозан и продубљено је обрађивао драмске и карактерне ликове, а у игру је уносио врло динамичан темперамент и разноврсност у уметничком изразу. У зрелијем добу се истицао и у комичним улогама показујући смисао за хумор.

УЛОГЕ: Митке (Коштана), Маринко (Ђидо), Марко (Нечиста крв), Чеда Урошевић (Госпођа министарка), Макс Франк (Слепа богиња), Урантијев (Товаришч), Др Филантроп (Продавница ваздуха).

ЛИТ: А-м, Новосадска дружина под управом Петра Крстоношића, Панчевац, 1922, бр. 35, с. 1; В., Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 52, с. 2; А-м, Наше позориште, Банатске новине, Вршац 7. IV 1927; С. Д., „Свети пламен“ од В. С. Мома, Југословенски дневник, 1935, бр. 19, с. 6; А-м, Стари Хајделберг, Југословенски дневник, 1935, бр. 22, с. 6; С. Фишлер, „Товаришч“ у извођењу Бановинског позоришта, Дан, 1936, бр. 130, с. 7.

Б. С. С.