КНЕЖЕВИЋ Бојан – оперски певач, бас-баритон (Београд, 27. VII 1959 – ). Основно и средње образовање (гимназију) стекао је Бгду. На АУ у НСаду завршио је основне и магистарске студије на одсеку за соло певање, у класи проф. О. Енигарескуа. У оперским представама као солиста наступао је још као студент, а члан СНП је био од 1985. до 1989  да би потом, оперску каријеру наставио у иностранству (САД). Звучан глас угодне боје (баритонални бас), сценски шарм и окретност, биле су оне његове карактеристике које су највише долазиле до изражаја у комичним улогама: Дулкамара (Љубавни напитак), Бартоло (Севиљски берберин), Црквењак (Тоска), Франк (Слепи миш).

УЛОГЕ: Дулкамара (Љубавни напитак), Бартоло (Севиљски берберин), Црквењак (Тоска), Франк (Слепи миш), Маркиз (Травијата), Мандарин (Турандот), Краљ Египта (Аида), Гроф Чепрано и Монтероне (Риголето), Том (Бал под маскама), Отац (Прождрљивко), Оровезо (Норма), Кнез Галицки и Кончак (Кнез Игор), Глас Шамаша (Гилгамеш), Бертран (Јоланта), Шонар (Боеми), Зарецки и Кнез Гремин (Евгеније Оњегин), Фратар (Моћ судбине).

ЛИТ: Еуген Гвоздановић, Давни еп у сликама, Дневник, 30. III 1986; Сл. Турлаков, Младост у опери, Око, Згб 10. IV 1986; Н. Савковић, Живот париских боема, Дневник, 13. X 1987; Ненад Туркаљ, Дискретни шарм Боема, Вечерњи лист, Згб 14. X 1987; Еуген Гвоздановић, Освежавајући напитак, Дневник, 13. IV 1988; Предраг Мирковић, Премијера Тоске, Политика експрес, Бгд 24. V 1988.

М. Д. М.