ЦРЊАНСКИ Јованка – инспицијент Драме (Нови Сад, 17. I 1903 – Нови Сад, 9. X 1985). Девојачко презиме јој је било Анђелић. Пошто је отац, професор музике из Прага, одбио да је призна као своје дете, мати, учитељица Драгиња Анђелић, без средстава за живот, дала ју је на усвојење вршачком свештенику Сави Цвејићу. У Вршцу је, код калуђерица, завршила грађанску школу 1917. Већ 1920. удала се за панчевачког грунтовничара Јована Црњанског и до Другог светског рата била је домаћица. Будући да је била надарена за певање, од 1936. је наступала као певач народних песама на Радио Бгду. Исте г. је са певачким друштвом концертирала у Бугарској (Софија, Трново); наредне, 1937, учествовала је на фестивалу радијских певача у Цариграду, а са црквеним певачким друштвом гостовала је 1943. у Будимпешти и Сентандреји. Пошто је одлично говорила и српски и мађарски, бавила се и превођењем са оба језика. После ослобођења запослила се у хору СНП. Од 1. VIII 1946. до 31. VIII 1948. била је на радном месту сценаристе, а од 1. IX 1948. до пензионисања, 29. II 1972, радила је као инспицијент Драме. Дакле, цео свој радни век, две и по деценије, провела је у СНП. „Заљубљеник позоришта и уметности уопште, вршила је своју одговорну и не баш завидну дужност великом тачношћу, преданошћу, дубоком концентрацијом, неизмерним другарством. Увек елегантна, лаганог хода, посебног држања, одмерених покрета, помало треперавог гласа кретала се светом уметника којем је одувек и потпуно припадала“ (Коста Савић у листу „Позориште“). Природно, често је „ускакала“ у улоге уместо спречених глумица – да би се представа одржала. Почетком 1971. је са Удружењем драмских уметника била на студијском путовању у Бечу, Будимпешти и Братислави. На последњој представи коју је водила (Кулосфера, 6. IV 1972) ансамбл се пред публиком свечано опростио од ње: опроштајне говоре одржали су директор Драме Зоран Јовановић и, у име Удружења драмских уметника, глумац Петар Петковић. На крају представе глумци су је извели на позорницу те је заједно са њима отпевала песму у завршној сцени Кулосфере.
ЛИТ:  М. П., Инспицијент Јованка Црњански, Дневник, 3. XI 1970; А-м, Под нашим кровом, Позориште, НСад 1971, бр. 10, с. 17;  К. Савић, Невидљиви учесници представе, Позориште, НСад 1972, бр. 5, с. 14–15; К. Савић, Један одлазак, Позориште, НСад, 1972, бр. 8, с. 15.

В. В.