ДЕДИЈЕР Јевто – преводилац (Чепелица, Херцеговина, 15. VIII 1880 – Сарајево, 24. XII 1918). По свршеној гимназији у Мостару студирао ја географске науке на Великој школи у Бгду и на Универзитету у Бечу, где је и положио докторат 1907. До анексије Босне и Херцеговине 1908. службовао је у Земаљском музеју у Сарајеву, па је потом прешао у Србију и неко време био професор Богословије у Бгду. На Универзитету у Бгду изабран је 1910. за доцента. У сарадњи са Јованом Цвијићем предавао је физичку географију, општу антропогеографију, географски преглед насеља српских земаља и картографију. Главне области његовог научног рада биле су физичка географија и антропогеографија. Објавио је, поред посебних дела (Херцеговина и Херцеговци, НСад 1912; Стара Србија, Бгд 1912; Нова Србија, Бгд 1913; Далмација, Ниш 1915; (Traces glaciaires en Albanie et en Nouvelle Serbiе, Paris), велик број чланака и расправа у листовима и часописима који су излазили у Бгду, Дубровнику, Сарајеву, НСаду, Цетињу, Згбу, Скопљу, Њујорку, Крагујевцу, Женеви, Паризу. За време Првог светског рата био је на војној дужности и објавио низ књижевно писаних дописа са ратишта. После повлачења са српском војском из Србије 1915, боравио је у Француској и Швајцарској и радио на националним пословима. Одржао је и већи број предавања о поробљеној Србији. По ослобођењу 1918. пошао је у домовину. На путу се разболео од шпанског грипа и умро у Сарајеву, где је и сахрањен. На сцени НП у НСаду изведена је 1924. драматизација романа Злочин и казна Ф. М. Достојевског у његовом преводу са руског језика.

ЛИТ: А-м, Јевто Дедијер, Књижевни југ, Згб 1919, бр. 2-3, c. 137; A. L., Jevto Dedijer, Revue yougoslave, Paris, 1919, бр. 1-2, c. 93-94; Б. Ж. Милојевић, Др Јевто Дедијер, доцент географије на Универзитету у Београду, Гласник Географског друштва, 1920, бр. 5, с. 309-310; А-м, Помен Јефти Дедијеру, на 10-годишњицу смрти великог учењака, Вечерња пошта, Сарајево 1928, бр. 2250, с. 5; Б. Ж. Милојевић, Др Јевто Дедијер, Политика, 1928, бр. 7419, с. 8; М. Карановић, Три Цвијићева сарадника на сарајевском гробљу, Југословенски лист, Сарајево 1935, бр. 80, с. 5.

М. Н.