ДЕСПОТОВИЋ-ХОРВАТ Јелена-Зела – драмска глумица (Земун, 25. III 1888 – Београд, 9. I 1956). Завршила је основну школу у Бгду. Први пут је ступила на сцену 1903. у тзв. Босанско-херцеговачком позоришту. Од 1904. до 1907. је у путујућој дружини Михаила Лазића Чичка, 1908. у дружини Душана Кујунџића, 1909. код Љубомира Рајичића Чврге, од 1910. до 1911. у „Смедеревском позоришту“ Душана Топаловића, од 1912. до 1914. код Петра Христилића. После ослобођења, од 1919. до 1920. је у „Гундулићу“ у београдском „Такову“ под управом Љ. Рајичића Чврге, од 1921. до 1922. код Николе Јоксимовића, од 1923. неколико г. у Подрињско-повлашћеном позоришту Душана Животића, од 1933. до 1934. у водвиљском позоришту у башти „Рибнице“ у Бгду под управом Милана Бандића, од 1. XII 1940. до 31. VII 1941. у НПДб и од 1. VIII 1941. до 25. IX 1944. у ДНП у Панчеву. Двадесетпетогодишњицу свога уметничког рада прославила је 1. V 1928. у Бгду. Као и њена сестра Анђа Аћимовић (в), такође бивша значајна чланица новосадског позоришта, и она је била изврсна и врло инвентивна комична глумица, али са више склоности ка драстичном и чак ка карикирању. Играла је обиман и разноврстан репертоар, јаче се обележивши улогама у домаћој комедији и нарочито у комадима с певањем. На новосадску сцену је стигла као дугогодишња рутинирана глумица и играла је ликове старијих жена у драми и комедији.

УЛОГЕ: Собарица (Црни и бели Цигани), Марица (Чикина кућа), Марија (У агонији), Матирен (Мадам Сан-Жен), Стојна (Чучук Стана).

Б. С. С. и С. Ј.