АНЦЕНГРУБЕР Лудвиг (Ludwig Anzengruber) – аустријски приповедач и драматичар (Беч, Аустрија, 29. XI 1839 – Беч, Аустрија, 10. XII 1889). Рођен у породици ситног чиновника која потиче из сељачког слоја, похађао је реалку (1851-1855), али је због очеве смрти морао прекинути школовање; током две г. (1856-1858) учио је књижарство и глуму и осам г. је био члан путујућих позоришних дружина – у Бечком Новом Месту, Кремсу и другим провинцијским местима. Као глумац сиромашних путујућих дружина био је и у нашим крајевима – у Апатину, Осијеку, Сремској Митровици, Винковцима, Вараждину, Кањижи итд.; сиротовао је и као журналиста – сарадник бечких листова „Wanderer“ и „Kikeriki“ (1868/69), а његов материјални положај се нешто поправио када је 1869. постао канцеларијски практикант полицијске дирекције у Бечу. Но већ 1871. његова драма Кирхфелдски свештеник (Der Pfarrer von Kirchfeld) доживела је велик успех, што му је омогућило да отада живи као слободан писац. Истина, написао је већи број приповедака из сеоског живота, неколико врло успелих, и неколико романа; његова прозна дела спадају у најзначајнија достигнућа аустријског критичког реализма. Но, А. је до данас остао познатији као драматичар; додуше, он је написао 22 драме, али су га преживеле, поред поменуте, још Кривоклетник (Der Meineidbauer, 1871) и Четврта заповест (Das vierte Gebot, 1877). Код нас је А. иначе мало превођен и није био особито познат; на словеначки је преведен Krivoprisežnik,za slovenske odre priredil Humunkulus (Љубљана 1911). Међутим, први успех и веома добар пријем код нас је доживела његова драма у преради и посрби Паје Марковића Адамова (в), некадашњег студента аустријских универзитета у Бечу и Грацу, што је вероватно више заслуга прераде него што је има оригинал. У СНП је изведено: Поп Доброслав (1894, прев. П. Марковић Адамов, музика Хуга Доубека) и Грижа савести (1928).
ЛИТ: С. К. Костић, Österreichische Dramatiker auf der Bühne des Serbischen Nationaltheaters in Novi Sad, Maske und Kothurn, Wien 12. Jahg. (1966), Heft 2/3, с. 196-202.
С. К. К.