ДОМАНОВИЋ Радоје – књижевник, политичар, новинар (Овсиште код Тополе, 16. II 1873 – Београд, 17. VIII 1908). Потиче из учитељске породице. Основну школу завршио је у Јарушицима у Шумадији, гимназију у Крагујевцу 1890, а Филолошко-историјски одсек Велике школе у Бгду 1894. Почетком 1895. предавао је српски језик и књижевност у пиротској гимназији, у октобру је премештен у Врање, а крајем 1896. у нижу гимназију у Лесковцу. Због јавног противљења закону о средњим школама отпуштен је из државне службе средином 1898. и са породицом отишао у Бгд, где је живео боемским животом и издржавао се од књижевних и новинарских хонорара. Државну службу поново је добио 1900. као писар у Државној архиви, а 1901. као писар I класе у Министарству просвете и црквених послова. Већ 1902. је отпуштен из државне службе јер се није јавио у пиротску гимназију, где је био премештен за наставника. У Министарство просвете и црквених послова поново је враћен после Мајског преврата 1903, а у августу је отишао на једногодишње плаћено одсуство, које је провео у Минхену. По повратку у земљу покренуо је лист „Страдија” и кандидовао се за народног посланика у београдском округу 1905, али без успеха. Убрзо је дао оставку на место писара и постављен је на место шефа коректуре Државне штампарије. Уједно је писао чланке и фигурирао као власник листа „Нови покрет”, који је убрзо престао са радом. То је био уједно и крај његовог учешћа у јавном животу. Огласио се још једном 1908. поводом сећања на М. Глишића. Умро је усамљен и у сиромаштву. Сарађивао је у листовима: „Јавор”,  „Дело”, „Босанска вила”, „Зора”, „Звезда”, „Одјек”, „Нова искра”, „Полицијски гласник”, „Цариградски гласник”, Српски књижевни гласник, „Ловац”, „Бранково коло”, „Братимство”, „Покрет”, „Педагошки преглед”, „Напредно коло”, „Дневни лист”, „Страдија” и „Нови покрет”. Аутор је алегорично-сатиричне приче у српској књижевности (Данга, Вођа, Страдија, Мртво море). Приказивао је и критиковао тамне стране градског, маловарошког и сеоског живота. У СНП је 1958. изведена драматизација Борислава Михајловића Михиза Страдија, у режији Ј. Путника, а на основу Д. Страдије, Данге и Вође.

БИБЛ: Приповетке I–II, Пожаревац 1899; Краљевић Марко по други пут међу Србима. Данга. Вођа, Бгд 1901; Укидање страсти и друге приче, Бгд 1902; Чича Мита из народа, Бгд 1902; Размишљање једног обичног српског вола, Бгд 1902; Страдија I, Бгд 1902; Три приче за омладину, Бгд 1903; Напомена радикалној демократији, Бгд 1905; Приповетке, Бгд 1905; Сабрана дела I–III, Бгд 1964.

ЛИТ: Ј. М. Продановић, Радоје Домановић, Наша Стварност, 1938, бр. 15/16, с. 12-14; Ђ. Јовановић, Радоје Домановић у своме времену и садашњости, Живот и рад, 1938, књ. XXVII, с. 106-111, 189-193; Д. Вученов, Радоје Домановић – Живот, доба и генеза дела, Бгд 1959; С. Леовац, Радоје Домановић, у: Портрети српских писаца XIX века, Бгд 1978.

М. Л.