ДУБАЈИЋ Дејан – глумац и певач (Карловац, 10. VII 1897 – Београд, 16. I 1969). Завршио је учитељску школу. Дебитовао је у Вараждину 1920. Од 1. IX 1923. до 31. VII 1924. био је члан НП у НСаду. Потом је г. дана био члан НК у Осијеку, а од 1925. до 1947. један од најзапаженијих и најпопуларнијих комичара у ХНК у Згбу. Срећан спој изузетних глумачких и певачких квалитета створио је од њега оперетску звезду, правог миљеника позоришне публике. Поред блиставих креација у оперети, са успехом је тумачио ликове у комедијама Шекспира, Молијера, Држића, Брезовачког и др. Од 1947. па до краја своје значајне и богате глумачке каријере био је првак Југословенског драмског позоришта у Бгду. Његова глумачка остварења из тог периода су врхунац његове уметничке зрелости и доказ његовог широког стваралачког дијапазона. У комедијама Држића, Бенетовића, Стерије, Голдонија, Џонсона, Молијера, Синга, Шоа и Мајаковског, он је демонстрирао своје велико мајсторство трансформације, сочно и духовито проницање у суштину ликова, максималан склад између пластике говора и изражајности геста и мимике. Његови ликови освајали су гледаоце својом убедљивошћу, спонтаношћу, шармом и колоритом. У избору изражајних средстава он је у исти мах био смео и строго селективан и увек у складу са жанром и стилом дела у којем је играо. Из његовог комичарског магнетизма зрачили су ведрина, животни елан, пучка једрина, а кад је требало и сатирична оштрина. Улоге Бокчило у Држићевом Дунду Мароју и Парон Фурте у Голдонијевим Рибарским свађама су антологијска остварења из области комедије, висок спој глумачког надахнућа и виртуозитета, улоге које су деценијама одушевљавале гледаоце и инспирисале уметнике. Низом слојевитих и маркантних улога у драмама Цанкара, Чехова, Островског, Тургењева, Р. Маринковића, Лорке и др. посведочио је да је и врстан карактерни глумац који зна да узбуди, потресе, и са много мере и интензитета дочара сложеност и противуречност драмских ликова. Својим раскошним даром он је снажно утицао на млађе глумачке генерације. Својим остварењима сврстао се међу оне врхунске уметнике који су дали печат Југословенском драмском позоришту. У овом је позоришту прославио 30-огодишњицу уметничког рада, 1950,  улогом Шпигељског у Тургењевљевом комаду Месец дана на селу. Носилац је више одликовања: Албанске споменице, Ордена заслуга за народ I реда, Ордена рада II реда. За улогу Бокчила у Дунду Мароју добио је Савезну награду.

УЛОГЕ: Таса (Сумњиво лице), Еђисто (Скамполо), Наполеон Сент Клош (Бајадера), Споланцони (Хофманове приче), Бони (Кнегиња чардаша), Лаза Дражић (Љубавно писмо), Кадет Валерштајн (Јесењи маневар), Милош (Дротар), Директор циркуса (Продана невеста), више улога (Пут око света).

РЕЖИЈЕ: Плава мазурка.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Гостовање за ангажман г. и гђе Дубајић, Застава, 20. IX 1923; А-м, Прослава педесетогодишњице „Љубавног писма“, Јединство, 29. XII 1923; О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 27. III 1924; А-м, „Плава мазурка“ – премијера, Застава, 5. IV 1924; А-м, „Пут око света“, Јединство, 9. V 1924; А-м, Прослава 30-годишњице уметничког рада, НС, 1951, бр. 1, с. 4.

М. Б.