ДУШАНОВИЋ Бисерка

ДУШАНОВИЋ Бисерка – глумица, секретар Опере (Бела Црква, 9. III 1930 – Футог, 27. VII 2004). Потиче из познате глумачке породице: глумци СНП су јој били деда Јевто и бака Љубица и родитељи Илинка и Станоје, а брат Јевто је био члан новосадског Позоришта младих. Д. је, одрастајући у трупи, заиграла још као дете: тумачила је дечје улоге у СНП и НПДб од 1936. до априлског рата 1941. и потом у ДНП до 1944. Гимназију је завршила 1949. у НСаду и одмах после матуре добила ангажман у НП у Мостару (од 1. IX 1949. до 31. VII 1952), ванредно студирајући на Позоришној академији у Сарајеву. Чланица СНП у НСаду била је од 1. VIII 1952. до 6. XII 1956. Са супругом Франком Пазелом, који је као музичар свирао у оркестру СНП (обоа и хорна), 12 г. је боравила у Бразилу (у градовима Сао Паоло и Бело Хоризонте). По повратку у Југославију наступала је у Пионирском позоришту (касније: Позориште за младе) у Сарајеву од 1. IX 1968. до 15. I 1970. Потом се вратила у НСад и 16. I 1970. ступила на дужност секретара Опере са балетом СНП. Као зналац шест језика била је ангажована и као преводилац у међународним контактима СНП. Пензиониса­на је 9. III 1985. и као пензионер до смрти живела у Футогу.

УЛОГЕ: Ахмед (Хасанагиница), Даница (Граничари), Лујзица (Уображени болесник), Ранко (Два наредника), Дечак (Девојачка клетва), Перица (Несуђени зетови), Предраг (Оде воз), Шегрт Наце (Пут око света), Анђа (Мећава), Матурина (Дон Жуан), Милица (Ка новим обалама), Љубица (Ђидо), Анита (На западним котама), Клара (Др), Марица (Сумњиво лице), Хана (Живот у гробу), Лула (Љубав је свему крива), Мица (Путујуће друштво), Прва девојка (Крвава свадба), Беатрича (Лек за жене), Клер (Велика Катарина), Мирна жена (Догађај у месту Гоги), Галина Шанц (Шарена лопта), Мамица (Скендербег), Хелен Шермен (Седам година зазубица).

ЛИТ: Св. С., Трећа драмска премијера – „Живот у гробу“, Дневник, 16. X 1954; А-м, Данас премијера комедије „Путујуће друштво“, Дневник, 23. XII 1954; М. Милошевић, Торкарова „Шарена лопта“, Дневник, 2. I 1956; В. Дубравчић, Охрабрење за даље, Дневник, 15. I 1956; Д. Поповић, Игор Торкар: Шарена лопта, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 136.

Ј. М.