ФИЛИПОВИЋ Милена – драмска глумица (Сињ, 3. IV 1899 – Београд, 30. I 1971). Ћерка је глумаца Марије и Душана Топаловића; наступала је и под презименом првог мужа, глумца и управника позоришта Николе Јовановића, а други супруг јој је био глумац Љубиша Филиповић (в). Завршила је три разреда гимназије. Први пут се појавила на сцени већ 1907. у путујућој дружини Косте Делинија, у којој су играли њени родитељи. Од 1908. до 1910. била је чланица путујућег позоришта које су заједно водили Коста Делини и Душан Топаловић, а од 1911. до 1912. Повлашћеног позоришта „Гундулић“. После Првог светског рата, од 1919. до 1920. била је ангажована у обновљеном „Гундулићу“ у хотелу „Таково“ у Бгду под управом Љубомира Рајичића Чврге, од 1920. до 1921. у путујућој трупи Петра Христилића и Николе Јовановића, од 1921. до 1923. у НП у Скопљу, од 1923. до 1925. у НК у Сплиту, 1926. неколико месеци у СНП у НСаду, од 1927. до 1933. поново у НП у Скопљу, од 1933. до 1947. стално у НП у Нишу, од 1947. до 1949. у НП на Цетињу и од 1. VII 1949. до пензионисања, 1. X 1959, у Београдском драмском позоришту. Играјући у путујућим дружинама Ф. се уметнички успешно огледала и лепо развијала у драмском, карактерном и комичном фаху, тако да се кретала од Огризовићеве Хасанагинице, преко психолошки сложене Барунице Кастели Глембај (Крлежа: Господа Глембајеви) до Живке у Нушићевој Госпођи министарки или до Доке у Сремчевој-Бунићевој Зони Замфировој. У њеним драмским евокацијама је била битно наглашена јача осећајност, која је помало прелазила у патетичност, а у карактерним и комичним улогама је сигурно одржавала леп и убедљив реалистични израз. Њена дикција је била беспрекорно правилна и тонски чиста.

УЛОГЕ: Изабела Лагард (Крадљивац).

ЛИТ: А-м, На прагу нове позоришне сезоне, Нови Сад, 1925, бр. 18, с. 4.

Б. С. С.