АНТОНИЈЕВИЋ Јован – драмски глумац (Виљуша, крај Чачка, 20. IX 1882 – Београд, 11. IX 1949). Остао је у позоришној средини познат као увек доброћудни и расположени Ђедо. Син сиромашних сеоских родитеља, дошао је у Чачак да заврши неколико разреда гимназије. Рано је заволео глумачки живот, гледајући представе путничких позоришта, па ће убрзо напустити школу да би замео траг с путничком дружином Димитрија Гинића, негде у Босни (1901), наставио да лута с Љубомиром Рајичићем Чвргом (1903) и доспео потом у нишко позориште „Синђелић“ (1904-1906). Једну сезону провео је у НП у Бгду (од 1. IX 1906. до 16. II 1907). У лето 1907. био је у Шабачком позоришту М. Хаџи-Динића, где га је, неочекивано, гледао П. Добриновић и одмах га позвао к себи. Он је нестрпљив, игра му се, и стога као без душе хита у НСад. Ту ће радити четири сезоне полетно и живахно, увек спреман и поуздан, сит и пресит улога (од 1. IX 1908. до 31. VII 1911). Затим се поново окреће Бгду, где ће остати све до краја глумачке каријере (1911-1946), с прекидом од 22. VII до 30. X 1939, када је био у пензији. Увек је становао у Скадарлији, немоћан да се одвоји од ње, живећи у кругу глумачке и књижевне боемије старије и новије генерације. У НП је ступио као привремени члан 21. VIII 1911. Редован члан постао је 1. I 1913. Играо је, у младости, драмске љубавнике; касније ће прећи на карактерне улоге. Нарочито се истицао у националном репертоару. Био је одличан певач, топлог и пријатног баритона, па ће тумачити већи број улога у комадима из народног живота с певањем и у оперетама. Био је велики мајстор у приказивању србијанских сељака. Мало је ремек-дело, на пример, његов Живан (Подвала). Двадесет пет г. уметничког рада прославио је улогом Квазимода (Звонар Богородичине цркве) 11. X 1926. Син Душан (в) такође је био глумац.

УЛОГЕ: Варга (Добросретник), Префекат (Мадам Монгоден), Трајко Ташевић (Голгота М. Предића), Лука (На дну), Глас Господњи (Фауст), Максимије (Лутка), Мајор (Мамзел Нитуш), Жарко (Смрт Стефана Дечанског), Гргур (Ђурађ Бранковић), Станко (Барон Фрања Тренк), Миле (Дивљуша), Швајцер (Разбојници), Хусар Јован (Госпође и хусари).

ЛИТ: А-м, Српско краљ. народно позориште, Позоришни годишњак, 1906/07. и 1907/08, Бгд 1908, с. 8, 1911/12, Бгд 1912, с. 34, 1912, Бгд 1913, с. 36; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936, с. 144.

Ж. П.