АТАНАЦКОВИЋ Богобој

АТАНАЦКОВИЋ Богобој – књижевник (Баја, 10. VI 1826 – Баја, 28. VIII 1858). Крштено име му је Тимотије, које је посрбио. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Баји, вишу гимназију у Пешти, а студије права у Пешти, Братислави и Бечу, где је 1848. и дипломирао. У Братислави је био члан друштва „Читаоница србска“, а у Бечу је припадао Вуковом кругу. По завршетку студија био је адвокатски приправник код дворског саветника Дорноса у Бечу. У револуцији 1848. био је члан изасланства које је 30. IV од Рајачића захтевало сазив скупштине и члан Мајске скупштине. Августа 1848. одлази у Беч, па у Париз. Фебруара 1849. је у Хајделбергу, јула исте г. у Згбу. Од децембра 1849. до јула 1850. је сенатор општине у Баји; отада путује по западној Европи до јануара 1851, када постаје секретар владике Платона у НСаду. Од 1852. до смрти је адвокат у Баји и бави се локалном политиком. Последњих г. живота боловао је од туберкулозе. Полазећи од Вукових идеја о језику и народној култури, попут Б. Радичевића у поезији, али са мањом снагом, преводио је српску прозу у духу националног романтизма. Мада наивно и упрошћено, у својим делима (роман Два идола, новела Буњевка) приказује савремене прилике и друштвено-политичке односе, па се атрибутира као оснивач модерне српске прозе. Објављивао је песме, приповетке, новеле и путописе у часописима: пештанском „Скоротечи“, „Напретку“, „Српским новинама“, загребачком „Невену“, „Књижевном југу“, „Правди“ итд. Марта 1941. су у НПДб изведена његова Два идола у драматизацији Жарка Васиљевића и са музиком Михаила Вукдраговића.

БИБЛ: Пупољци, романи, новеле, приповетке, драме и друге забавне ствари (Два идола, I део), Беч 1851; Пупољци (Два идола, II део), НСад 1852; Књига за добре цели, НСад 1852; Два идола, Бгд 1893; Целокупна дела, Бгд 1928.

ЛИТ: А. Хаџић, Вест о смрти Богобоја Атанацковића, ЛМС, 1858, књ. 98, с. 202-203; М. Поповић, Богобој Атанацковић, ЛМС, 1885, књ. 144, с. 1-26; Ј. Јерковић, Језик Богобоја Атанацковића, НСад 1976; В. Милинчевић, „Два идола“ између сентиментализма и романтике, у: Два идола, Бгд 1982.

В. В.