ГАВРИН Густав (право име: Gustav Schvarz) – филмски редитељ, публицист и преводилац (Загреб, 12. VIII 1906 – Салцбург, средином 1976). Школовао се у Згбу и Паризу. У међуратном периоду био је власник једног биоскопа у Згбу и учествовао у продукцији рекламних филмова. Одмах по ослобођењу, заједно са Костом Хлаватим, режирао је први послератни југословенски документарни филм Јасеновац, а 1947. још два документарна филма: Брчко-Бановићи и Смотра младости (овај други заједно са Радошем Новаковићем и Војом Нановићем). Режирао је и неколико дугометражних играних филмова: Живот је наш (1948), Црвени цвет (1950), Била сам јача (1953). Са југословенске стране био је помоћни редитељ у копродукцијском филму немачког редитеља Хелмута Којтнера Последњи мост (1954). Од 1961. до смрти живео је у Немачкој и Аустрији. У СНП је 1954. изведен његов превод (са Р. Новаковићем) Хехтове и Макартурове Насловне стране.

В. В.