ГЕЦ Мила рођ. Грујић – драмска глумица (Сомбор, 8. X 1904 – ?). Рођена је у занатлијској породици. Основну, грађанску и два разреда учитељске школе учила је у Сомбору. Од 1. X 1922. до 31. VIII 1923. била је запослена као писар окружног суда у Сомбору. Први пут је ступила на сцену после ослобођења 1918. као волонтер у Војничком позоришту 9. пешадијског пука који је тада био стациониран у Сомбору. После тога је наступала са сомборским дилетантима и у представама путујућих позоришта која су гостовала у Сомбору. Професионална глумица постала је 1. XII 1923. ступивши у ангажман у НП у НСаду, у којем је први пут наступила 27. XII 1923. у улози Евице у Трифковићевом Љубавном писму. У НСаду је остала до 31. VII 1925, а од 1. IX 1925. је једну сезону у НК у Сплиту; поново је у НСаду 1926/27 (тада се, 1927, удала за Јована Геца, в.), па опет у НК у Сплиту 1927/28; у ХНК у Згбу је од 7. X 1928. до јуна 1931, у хонорарном својству, као ученица тамошње Глумачке школе; потом је члан НПЗб Цетиње 1931/32, НП Скопље од 1932. до 1935, НПЗб Цетиње од 1935. до 1937, НП Бгд од 1937. до 1939. (у хонорарном својству), НПМб Ниш у сезони 1939/40, Хумористичког позоришта „Кишобранци“ Бгд 1940/41, Позоришта Удружења глумаца у Бгду 1941/42, Градског позоришта Бгд од 1942. до 1944, Позоришта Првог рејона 1946/47, Драмског ансамбла Радио Бгда од 1948. до 1952. и СНП у НСаду од 1. IX 1953. до 30. IX 1954, када је пензионисана. На почетку каријере, у НСаду, да се што боље снађе у глумачкој професији помогли су јој Д. Спасић (в), Д. Матејић (в) и Ж. Васиљевић (в). Доцније је на њен развој највише утицао Ј. Гец. У млађим г. играла је улоге наивки и љубавница, а наступала је и у оперети у мањим певачким улогама; у зрелијем добу тумачила је карактерне улоге и мајке. Са београдским НП била је 1937. на гостовању у Бугарској (Софија, Бургас, Варна, Пловдив).

УЛОГЕ: Наце (Пут око света), Клодета (Париска сиротиња), Гаља (Љубав, Потапенко), Љуба (Београд некад и сад, Стерија), Аница (Еквиноцио), Лујза (Две сиротице), Лепша Бранчић (У затишју), Мари (Узоран муж), Мира (Земља, Пеција), Кити (Ана Карењина), Лао-Сун (Мистер Ву), Лида (Свадба Кречинског), Труда (Ивањске ватре), Антигона (Антигона), Г-ђица од Андели (Свадбени марш), Шошот (Последњи валцер), Мастрила (Перикола), Мадлена (Адје, Мими), Франсина (Контролор вагона за спавање).

ЛИТ: Ми, Прослава 50-годишњице „Љубавног писма“ К. Трифковића, Застава, 30. XII 1923; О. С(уботи)ћ, Мистер Ву, Застава, 11. V 1924; Посматрач, Софокло: „Антигона“, Застава, 22. X 1924; Б. Ј., Ивањске ватре, Јединство, 7. VI 1925;  Р. Н., „Еквиноцијо“ од Војновића, Нови Сад, 1926, бр. 35, с. 6; K. A., Gruics Mila nagy sikere a „Két árva“, Délbácska, 5. X 1926; Критик, Вече шала, Застава, 26. III 1927; К. Николић, Свадбени марш, Нови Сад, 1927, бр. 19, с. 3-4.

Л. Д.