ГЛИГОРИЈЕВИЋ Јован – оперски певач, баритон (Крушевац, 16. X 1914 – Београд, 18. IX 1979). Гимназију и Правни факултет завршио је у Бгду. Још за време студија певао је у „Обилићу“, а касније се потпуно посветио певању и завршио Државни конзерваторијум у Бечу. Од 1941. је члан Београдске опере. Од 1977. до 1979. предавао је соло-певање на Факултету музичке уметности у Бгду. Гостовао је широм Југославије и у Бечу, Берлину, Аугзбургу, Грацу, Женеви итд. Баритон меког тембра али знатне носивости, снажног сценског темперамента, истицао се као тумач робусних и негативних ликова, али такође и херојских, моделујући их подвученом импулзивношћу. У СНП је гостовао веома много: Фигаро – Севиљски берберин 22. VI, 3. VII, 4. VII, 26. VII и 28. VII 1949, Жорж Жермон – Травијата 9. III и 27. X 1950. и 1. IV 1961, Риголето у истоименој опери 26. XII 1952, Скарпија – Тоска 8. I 1965, Холанђанин луталица у истоименој опери 20. III 1966, Дон Карлос – Моћ судбине 24. X 1969, Тонио – Пајаци 1966, Набуко у истоименој опери 23. X 1967. и 16. I 1971. и Барнаба – Ђоконда 27. III 1971. Свога сестрића Миодрага Милановића (в) приватно је подучавао и припремио га за будућег првака Опере СНП.

ЛИТ: А-м, Првак Београдске опере Јован Глигоријевић пева у „Риголету“, СВ, 25. XII 1952; А-м, Гостовање, НС, 1953, бр. 54, с. 4; А-м, Гостовање, НС, 1953, бр. 57-58, с. 8.

В. П. и В. В.