ГОШИЋ Драгољуб – глумац, редитељ (Гроцка код Смедерева, 25. IX 1882 – Београд, 9. IV 1948). Потиче из сиромашне занатлијске породице. Млађи брат Никола такође је био глумац. Завршио је три разреда гимназије у Бгду, изучио браварски занат и 1903. се отиснуо у глумачки живот. До 1908. наступао је у путујућим позориштима: Николе Симића, Димитрија Нишлића, Богобоја Руцовића  и Михаила Ћирића. Сезону 1908/9. играо је у СНП, потом у НК у Осијеку 1909-1911. У НП у Бгду одлази 15. IX 1911. за привременог члана, а од 1. I 1912. постао је редован члан. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата. Као резервни официр 1917. основао је и водио војничка позоришта у Зејтинлику (позориште „Тоша Јовановић“), Солуну и Водену и у њима играо и режирао. Међуратни период провео је у НП у Бгду као глумац, певач (баритон) и редитељ. Обележио је 25-огодишњицу уметничког рада 12. X 1927. улогом Жана Блеза у комаду Џаз банда. Играо је 1931. у филму На капији оријента који је режирао Коста Новаковић. Као гостујући редитељ у НПДб у НСаду је поставио Каплара Милоја, а режирао је и у Позоришту „Абрашевић“. Један је од иницијатора оснивања предратног Удружења драмских уметника Југославије. За време Другог светског рата био је у заробљеничком логору у Оснабрику, где је учествовао у представама логорског позоришта. Тешко болестан вратио се у Бгд децембра 1943. Реактивиран је 1945, када је изабран за првог председника Удружења позоришних уметника и трудбеника. И у глуми и у режији готово самоук, на махове се дизао до неслућених остварења јер је непогрешивој интуицији придруживао огромну енергију и богато уметничко и људско искуство. Одликован је Орденом светог Саве V и IV реда, Белим орлом V реда, бугарским Орденом за грађанске заслуге. Носилац је Албанске споменице.

УЛОГЕ: Селим-бег (Зулумћар), Игнац Глембај (Господа Глембајеви), Хаџи Замфир (Зона Замфирова), Хаџи Тома (Коштана), Пуковник (На леђима јежа), Мајсторовић (Силе), Јаго (Отело), Алба (Егмонт), Др Риџи (Лекар у недоумици), Иванов (Иванов), Хелмер (Нора), Петар Стокман (Народни непријатељ), Сребрјаков (Ујка Вања), Вурм (Сплетка и љубав), Мартин Бенет (Фани и њена послуга), Кир Јања (Кир Јања), Жорж Дивал (Госпођа с камелијама).

РЕЖИЈЕ: Хајдук Станко, Госпођа министарка, Коштана, Каплар Милоје, Господа Глембајеви, Подвала, Зона Замфирова, Протекција.

ЛИТ: А., Српско народно позориште, Позоришни годишњак 1911-1912, Бгд 1912, с. 4, 35-36; Д. С. Николајевић, Поводом Гошићеве прославе, Радничке новине, 26. X 1927, с. 2; Абрашевић – споменица тридесет година рада, Бгд 1933; Р. М. Веснић, Драгољуб Гошић, ВС, 1948, бр. 14, с. 10-11; В. Петровић, Драгољуб Гошић, Театрон, 1. V 1974, с. 116-122.

Б. С. С.