ГОТОВАЦ Јаков – композитор и диригент (Сплит, 11. X 1895 – Загреб, 16. X 1982). Студирао је право, а затим музику у Згбу и на бечкој Музичкој академији. Од 1923. је живео и радио у Згбу, најпре као корепетитор, а касније и оперски диригент. Био је 17 г. хоровођа Академског певачког друштва „Младост“, које је водио на турнејама по Чехословачкој, Грчкој, Енглеској и Немачкој, пропагирајући југословенску хорску музику. После пензионисања (1958) бавио се искључиво компоновањем. Био је почасни члан ХНК у Згбу и добитник награде Фонда за животно дело „Владимир Назор“. Као композитора у првом реду су га привлачили музичко позориште, соло-песма, хорска композиција и оркестарска музика програмског карактера. На тим подручјима настала су дела од којих се нека убрајају у врхунска достигнућа хрватске и југословенске музике. То су пре свега опере Еро с онога свијета, Морана, Каменик, Мила Гојсалића, Далмаро и Странац; оркестарска дела – Симфонијско коло, Пјесма и плес са Балкана, симфонијске медитације Орачи и Динарка; хорска дела – Јадованка за телетом и циклус Коледа, као и сценска музика за Гундулићеву Дубравку. Као изразити представник националног музичког правца, он је у изградњи свог музичко-сценског израза успешно повезивао ткиво народног мелоса са драмским поступком веристичког оперског стила, што значи првенствену усмереност ка суштини мелодије, а не ка њеним фолклорним специфичностима. Своје најбоље дело, оперу Еро с онога свијета, написао је према либрету песника и позоришног писца Милана Беговића (в). Овај либрето се сматра једним од најбољих у целокупној словенској оперској литератури. Захваљујући срећном споју музике и текста Еро још увек живи у извођењу свих оперских кућа у земљи и многих у иностранству. Ова опера, која се убраја међу најуспелије словенске комичне опере, уврштена је у репертоаре приближно 70 оперских позоришта, а преведена је и на више страних језика. Изградио је музички језик изворних црта, који је у његовим најуспелијим делима значио стварно богаћење наше музике између два рата и оправдање националног правца. Спада у композиторе са чијом се популарношћу у домовини и изван ње ретко који од савремених југословенских аутора може мерити. У СНП су извођена његова дела: Еро с онога свијета, Морана и Симфонијско коло (у оквиру Балетског дивертисмана).

М. Х.