ХАДНАЂЕВ Мирко – оперски певач, бас (Стари Бечеј, 7. IX 1925 – Нови Сад, 11. XII  1997). Потекао је из трговачке породице. У родном граду је завршио основну школу и гимназију и отпочео школовање у Богословији у Сремским Карловцима које је прекинуо рат 1941. У школској 1943/44. похађао је Музички конзерваторијум у НСаду, да би се 2. XII 1944, као солиста, прикључио дивизијској културно-уметничкој екипи КНОЈ-а и са њоме, до 9. V 1945, концертирао широм тек ослобођене државе. По завршетку рата уписао се на Музичку академију у Бгду (у класи Николе Цвејића), на њој дипломирао 1949. и 29. XII 1949. постао стални члан Опере СНП, као тумач и носилац улога басовског фаха. Као стипендиста СНП стручно се усавршавао у Бечу, Милану и Паризу. Здравог, звучног, компактног и сонорног гласа, остварио је респектабилан број оперских рола, преко четрдесет. Његов репертоар је импозантан по низу највећих и најекспониранијих басовских партија стандардног светског басовског репертоара. Поред рада у Опери, са запаженим успехом је наступао на многим солистичким концертима или пак онима са Новосадском филхармонијом (Моцартов и Вердијев Реквијем, између осталог). Још од 1954. почео је да се бави вокално-педагошким радом, најпре као професор (по позиву) у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“; такође је сарађивао са Академским хором новосадских студената „Соња Маринковић“; 1. VIII 1967. напустио је СНП и запослио се као професор музичког образовања у основној школи „Јован Поповић“ у НСаду. У СНП се вратио 1. I 1972. као помоћни редитељ Опере и у њему остао до 28. II 1975. Од 1. III 1975. до пензионисања, 30. IX 1985, радио је као редовни професор Академије уметности у НСаду, на којој је предавао технику гласа. Из ове области и из историје музике објавио је низ студија и чланака, поглавито у листу „Позориште“ али такође и у „Дневнику“ и „Нашој сцени“, те један приручник за ученике певања. Добитник је награде ГИОАПВ 1950. и Седмојулске награде Удружења музичких уметника Србије 1959. Сахрањен је у породичној гробници у Старом Бечеју.

УЛОГЕ: Борис (Борис Годунов), Черевик (Сорочински сајам), Мефисто (Фауст), Фигаро (Фигарова женидба), Пасквале (Дон Пасквале), Дон Базилио (Севиљски берберин), Кецал (Продана невеста), Кончак (Кнез Игор), Тимур (Турандот), Копелијус, Депертуто, Миракл (Хофманове приче), Томазо (У долини), Начелник (Вертер), Франк (Слепи миш), Селим-паша (Отмица из сераја), Газда Марко (Еро с онога свијета), Његован (Морана), Трећа протува (Мудра девојка), Лодовико (Отело), Симон (Четири грубијана), Филип II (Дон Карлос), Велики свештеник (Набуко), Балтазар (Фаворита), Генерал Пипо де Фраскати (Љубичица са Монмартра), Марко Краљевић (Милошева женидба), Цунига (Кармен), Колен (Боеми), Жеронт ди Равоар (Манон Леско), Шароне, Црквењак (Тоска), Рамфис (Аида), Спарафућиле (Риголето), Том (Бал под маскама), Фернандо (Трубадур), Рајмондо (Лучија од Ламермура), Гремин (Евгеније Оњегин), Гуликеса (Чаробна виолина), Дужде од Млетака (Кнез од Зете), Кромов (Весела удовица), Руше, Флевиј и Фукије (Андре Шеније), Пјетро (Симон Боканегра), Леандер (Заљубљен у три наранџе).

БИБЛ: Од аудиције до концерта – основи хорског певања, НСад 1971; чланци (сви у новосадском „Позоришту“): Опера и певачки кадрови, 1972, бр. 7, с. 12; Модерна вокална музика и певачка репродукција, 1972, бр. 9–10, с. 12; Празноверице у позоришту, 1972, бр. 9–10, с. 16; О произвољностима у интерпретирању арија, 1972, бр. 1, с. 12-13; Недеља јубиларних представа, 1972, бр. 4, с. 5–6; Фјодор Шаљапин, 1973, бр. 7, с. 6–7; Ненадмашни тенор Енрико Карузо, 1973, бр. 9, с. 11; Гостовање „Театра комунале“ из Модене  – „Пуританци“ Винченца Белинија, 1973, бр. 2, с. 18–19; Уз јубилеј братимљења Модена – Нови Сад, 1973, бр. 2, с. 19; Гостовање Сегединске опере – Успело извођење Вердијевог „Фалстафа“, 1973, бр. 4, с. 5; Уметник и трема, 1973, бр. 8, с. 12; Светска каријера Милке Трнине, 1974, бр. 5, с. 12; Тридесет пет година рада Лазара Буте, 1974, бр. 8, с. 9; Лазару Бути – Златна медаља „Јован Ђорђевић“, 1974, бр. 9, с. 2; Темишварска опера у Новом Саду, 1974, бр. 10, с. 14–15; Интересне заједнице и позориште, 1974, бр. 3, с. 2; Државна опера из Берлина у Новом Саду, 1974, бр. 4, с. 10; Мисија вокалне педагогије, 1975, бр. 6, с. 11; Певање и педагогија, 1975, бр. 7, с. 11; О теорији певања, 1975, бр. 8, с. 15; Каирски балет у Новом Саду, 1975, бр. 9, с. 12; Вокална наука и педагогија, 1975, бр. 1, с. 10; Певачка психологија, 1975, бр. 2, с. 9; Јединство вокалне педагогије, 1975, бр. 3, с. 12; Певање – проблем који се тешко решава, 1976, бр. 7, с. 11; Уз 80-ти рођендан Николе Цвејића, 1976, бр. 4, с. 6; Уходане стазе оперског репертоара, 1977, бр. 9, с. 7.

ЛИТ: Б. Чиплић, Поводом премијере Пучинијевих „Боема“ у Војвођанској опери, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 202; Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; Н. Херцигоња, Вердијев „Трубадур“, НС, 1951, бр. 4, с. 1; Н. Грба, Д’Алберова опера „У долини“ на новосадској позорници, СВ, 24. I 1952; Ј. Шулхоф, Премијера Д’Алберове опере „У долини“, НС, 1952, бр. 36, с. 1; Н. Грба, „Вертер“ на сцени Новосадске опере, СВ, 7. VI 1952; М. Ивановић, Оперска премијера, НС, 1953, бр. 61-62, с. 3; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; Н. Грба, „Фигарова женидба“, Дневник, 10. I 1956; М. Бабинка, Њима се често одушевљавамо…, Дневник, 17. III 1956; Б. Драгутиновић, Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Н. Г(рба), „Заљубљен у три наранџе, Дневник, 9. VI 1957; Е. Фрелих, „Хофманове приче“, Дневник, 7. IV 1959; М. Логар, „Хофманове приче“, Дневник, 10. IV 1959; Н. Грба, П. Коњовић: „Женидба Милошева“, Дневник, 23. II 1960; И. Врсајков, Вердијев „Отело“, Дневник, 5. VI 1963; М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. II 1964; Ј. Шулхоф, Уверљив утисак, Дневник, 18. II 1965; Г. Д(ивљак)-А(рок), Прво извођење на Балкану, Дневник, 15. III 1966; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 72; В. Ћ. (М. Радоњић), Мирко Хаднађев (1925-1997), Алманах позоришта Војводине, 1999, бр. 32, с. 128–129.

В. П.