ХЕТ-ВАСИЉЕВИЋ Нада – драмска глумица (Битољ, 1. II 1916 – Нови Сад, 3. II 1978, сахрањена 4. II 1978. на гробљу „Черат“ у Сремским Карловцима). Ћерка глумаца Маре и Србољуба Хета (в), супруга редитеља и драмског писца Михаила-Миће Васиљевића (в). Завршила је основну школу у Бгду 1926. и четири разреда Друге женске гимназије у Бгду 1930. Већ 1921. наступала је у дечјим улогама. Од 1. I 1934. до 31. VII 1937. била је ангажована у НП у Бгду, од 1. VIII 1937. до 31. VII 1940. у НП Зетске бановине на Цетињу, од 1. VIII 1940. до 31. VII 1941. у НП Моравске бановине у Нишу и од 1. VIII 1941. до 10. X 1945. у Позоришту Удружења глумаца у Бгду. После рата, од 1. II 1945. до 31. VII 1952. била је чланица СНП у НСаду, од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1954. у Сремском народном позоришту у Сремској Митровици, од 1. IX 1954. до 15. VIII 1961. у НП у Сомбору, од 16. VIII 1961. до 15. VIII 1962. у НП у Зрењанину и од 16. VIII 1962. до пензионисања, 28. II 1966, поново у СНП у НСаду. У млађем добу, лепог лика и појаве, пуна полета и извесне свежине у изразу и тону, деловала је врло љупко и непосредно у улогама наивки, сентименталки, младих љубавница и враголастих девојака, које је дуго успешно тумачила. Њен прелаз, током уметничког сазревања, на драмске и карактерне улоге био је врло поступан и природан. Имала је смисао за психолошко продубљивање драмског текста, што је сведочило о њеним сложенијим и вишим изражајним могућностима. У карактерним улогама показала је рационалну уметничку меру, у основи природну и у најбољој реалистичкој традицији.

УЛОГЕ: Аниска (Најезда), Раја (Туђе дете), Агафја Тихоновна (Женидба), Хермија (Сан летње ноћи), Фаншет (Фигарова женидба), Дара (Госпођа министарка), Прва девојка (Ђидо), Стана (Коштана), Маријола-Јолче (Ивкова слава), Маријана (Тартиф), Дашењка (Свадба), Мери Пирибингл (Цврчак на огњишту), Пера (Дундо Мароје), Јула (Поп Ћира и поп Спира), Лусила (Грађанин племић), Стара дама (Вечити младожења), Манде (Дубровачка трилогија), Клара (Пигмалион), Амелија (Дом Бернарде Албе), Јелисавета Александровна Протасова (Живи леш), Матилда фон Цанд (Физичари), Хијацинта (Скапенове подвале).

ЛИТ: Б. Петровић, Гогољева „Женидба“ на летњој позорници, СВ, 27. VII 1945; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; А-м, Нада Хет, ВС, 1946, бр. 6, с. 16; Б. Ч(иплић), Дикенсов „Цврчак на огњишту“, СВ, 3. II 1947; Б. Чиплић, Премијера „Дубровачке трилогије“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 9, с. 2; С. Костић, Толстојев „Живи леш“, НС, 1952, бр. 41-42, с. 3; М. Кујунџић, Диренматови „Физичари“, Дневник, 4. XI 1962; Л. Дотлић, Нада Хет-Васиљевић, Позориште, НСад, 1978, бр. 4, с. 15.

Б. С. С.