ХРАНИЛОВИЋ Јован– новинар, позоришни критичар и књижевник (Кричке, Далмација. 18. XII 1855 – Нови Сад, 5. VIII 1924). Похађао је основну школу у Сошицама (1863/64) и Крижевцима (1864-1867), гимназију у загребачком унијатском училишту (1867-1874), а теологију је студирао у Згбу (1874-1876) и Бечу (1876-1878). Заредивши се 1878, био је гркокатолички жупник у Кашту (1878-1881) и Радатовићу (1881-1886), бискупски тајник у Крижевцима (1886/87), жупник у Сошицама (1887), затим у Бачкој – у Куцури (1888), Руском Крстуру (1889) и НСаду (1889-98), у који се, после краћег боравка у Згбу, вратио 1900. и у њему остао до смрти (1924). Још у гимназијским данима почео је да пише за часописе и новине. Први књижевни рад, баладу Јелка и Мирко, објавио је у „Буњевачкој и шокачкој вили“ 1873. Прославио се својим Жумберачким елегијама (1886). Од 1898. до 1900. професионално се бавио новинарством у Згбу као уредник „Обзора“ (1898) и „Виенца“ (1899-1900); потом се у НСаду вратио цркви као парох, а волонтерски је писао за новосадска гласила „Позориште“, „Јавор“, „Браник“, Летопис МС и др. Напустио је парохијску дужност 1924. и потпуно се посветио новинарству. У новосадском листу „Јединство“ (излазио од 1919. до 1925) био је главни уредник, који је диктирао основни тон овог гласила – „да у лист не уђе каква оштрија лична инсинуација, замерка или нападај“ (сарадник Жарко Огњановић), а чланци које је сâм писао, и кад су били опозиционо настројени, увек су били уздржљиви, пристојни и тактични. Како Огњановић коментарише, за новинара је био „пречедан“ и „недовољно лајав и политички безобразан“. Говорио је италијански, немачки, руски и француски а служио се и грчким и латинским. Преводио је Хагина, Мора, Платона, Ламартина, Лонгфелоа… Био је један од председника Народне скупштине ослобођења Војводине (1918/19). Одликован је орденом Светог Саве IV реда (1921). Одржавао је преписку са бискупом Штросмајером, Т. Смичикласом, А. Тресић-Павичићем, Ј. Ј. Змајем, С. Матавуљем, Ф. Рачким, С. Кранчевићем, В. Илићем, Л. Костићем, М. Полит-Десанчићем, А. Шеноом и другим познатим личностима. Представе СНП је пратио и приказивао редовно од 1890, најпре у новосадском „Позоришту“, па у „Јавору“, „Бранику“, „Летопису Матице српске“ и касније у „Јединству“, под пуним именом и презименом, али и као: Хр., Ј. Хр.

БИБЛ: Подвала, Позориште, НСад, 1891, бр. 12, с. 50-51; Радничка побуна, Позориште, 1891, бр. 13, с. 54-55; „Париска сиротиња“, Браник, 1891, бр. 136, с. 4; Париска сиротиња, Позориште, 1891, бр. 19, с. 78-79; „Ђаволове стене“, Браник, 1891, бр. 137, с. 4; Ђаволове стене, Позориште, 1891, бр. 20, с. 82;  „Александра“, Браник, 1891, бр. 149, с. 4; Ева, Позориште, 1891, бр. 27, с. 110-111, бр. 28, с. 114-115; Краљ Лир, Позориште, бр. 30, с. 122-123; Марија Стјуартова, Позориште, 1891, бр. 38, с. 154-155; „Марија Стјуартова“, Браник, 1892, бр. 3, с. 3; „Дојчин Петар“, Браник, 1892, бр. 7, с. 4; Дојчин Петар, Позориште, бр. 1, с. 2-3, бр. 2, с. 6-7; „Сабља Краљевића Марка“, „Милош Обилић у Латинима“, Браник, 1892, бр. 13, с. 4; „Диран и Диран“, Јавор, 1892, бр. 6, с. 90-91; Задужбина цара Лазара, Позориште, 1892, бр. 10, с. 38-39;  Репертоар у последњој позоришној сезони у Новом Саду, Јавор, 1892, бр. 6, с. 90-92; „Александра“, „Врачара“, „Ђаволове стене“, „Ева“, „Јаквинта“, „Неће варошанку“, „Париска сиротиња“, „Партија пикета“, „Распикућа“, „Сеоска лола“, „Три жене у један мах“, „Федора“, Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107; „Буњевка“, „Гроф Монте Христо“, „Краљ Лир“, „Максим Црнојевић“, „Милош Обилић“, „Мој џеп“, „Пркос“, „Риђокоса“, „Саћурица и шубара“, „Циганин“, „Челик човек“, Јавор, 1892, бр. 8, с. 121-124; „Војнички бегунац“, „Господар од ковница“, „Дојчин Петар“, „Звонар Богородичине цркве“, „Лудвиг XI“, „Мехурићи“, „Милош у Латинима“, „Пут око Земље за осамдесет дана“, „Сабља Краљевића Марка“, „Честитам“, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141; „Наш пријатељ Некљужев“, Браник, 1892, бр. 14, с. 4; „Дон Цезар од Базана“, „Жене у уставном животу“, „Задужбина цара Лазара“, „Наш пријатељ Некљужев“, „Немања“, „Сељак милијонар“, „Стари бака и његов син хусар“, „Фауст“, Јавор, 1892, бр. 10, с. 153-156; Вечити закон, Позориште, 1895, бр. 5, с. 18-19; Досадан свет, Позориште, бр. 6, с. 22; Млетачки трговац, Позориште, 1895, бр. 16, с. 62-63; Чаша воде, Позориште, 1895, бр. 18, с. 70-71; Ђидо, Позориште, 1895, бр. 26, с. 102-103; Отело, Позориште, бр. 28, с. 110-111; За круну, Позориште, 1895, бр. 44, с. 177-179; „Златан мајдан“, Браник, 1896, бр. 7, с. 1; Војнички бегунац, Позориште, 1896, бр. 3, с. 10-11; „Булинарови“, Браник, 1896, бр. 12, с. 2; Зец, Позориште, 1896, бр. 15, с. 58-59; „Нора“, Браник, 1896, бр. 19, с. 1; Роман сиромашног младића, Позориште, 1896, бр. 27, с. 106-107; „Цезаров тестамент“, Браник, 1896, бр. 28, с. 1; „Чикина кућа“, Браник, 1896, бр. 33, с. 1; Шокица, Позориште, 1896, бр. 36, с. 142-143; Кир Јања, Позориште, 1896, бр. 39, с. 154-155; Еманципована, Лепа Галатеја, Позориште, 1897, бр. 9, с. 46-47; Слободарка, Позориште, 1898, бр. 5, с. 30-31; Карлова тетка, Позориште, 1898, бр. 9, с. 46-47; Завет, Позориште, 1898, бр. 12, с. 58-59; Корак у страну, Позориште, 1898, бр. 19, с. 86-87; Лажни цар Димитрије, Позориште, 1898, бр. 24, с. 106-107; Јасмина и Ирена, 1898, бр. 26, с. 114-115; Хамлет, Позориште, 1898, бр. 31, с. 134-135;  Двадесетпетогодишњица Пере Добриновића, Браник, 1898, бр. 77, с. 1; Двадесетпетогодишњица А. Лукића, Браник, 1898, бр. 78, с. 1; Прибислав и Божана, Позориште, 1898, бр. 39, с. 172-173; Тако је морало бити, Позориште, 1901, бр. 17, с. 122-123; Као пиле у кучинама, Позориште, 1901, бр. 29, с. 170-171; Мадам Сан-Жен, Позориште, 1901, бр. 32, с. 182-183; Цар проводаџоја, Позориште, 1901, бр. 42, с. 222-223; Пучина, Позориште, 1902, бр. 9, с. 34-35; Горски вијенац, Позориште, 1902, бр. 17, с. 73-74; Цар Душан Силни, Позориште, 1904, бр. 16, с. 98-99; Код белог коња, Позориште, 1904, бр. 20, с. 114-115; Риђокоса, Позориште, 1904, бр. 43, с. 234-235; Распикућа, Позориште, 1905, бр. 7, с. 26-27; Лепеза, Позориште, 1905, бр. 18, с. 73-74; Краљ Лир, Позориште, 1905, бр. 23, с. 101; Госпођица Жозета моја жена, Позориште, 1907, бр. 22, с. 142-153; Сеоска лола, Позориште, 1907, бр. 24, с. 150-151; Барон Фрања Тренк, Позориште, 1907, бр. 26, с. 159; Округићева књижевна оставина, Браник, 1908, бр. 290, с. 7; Округићев нештампани еп о Дојчин Петру, ЛМС, 1909, књ. 257, с. 1; Сезона Српског народног позоришта (од новембра 1909. до 31. I 1910), ЛМС, 1910, књ. 263, с. 48, књ. 264, с. 38; Др Аугуст Харамбашић, ЛМС, 1911, књ. 281, с. 75; Из савремене хрватске књижевности, ЛМС, 1911, књ. 283, с. 10; Премијера опере „Кармен“, Јединство, 15. VII 1921; „Трубадур“ од Вердија, Јединство, 10. IX 1921; Опера „Зрињски“, Јединство, 29. XII 1921; „Три девојчице“ од Бертеа, Јединство, 31. I 1922; Прослава тридесетогодишњице уметничког рада г-ђе Данице Васиљевићке, Јединство, 19. III 1922; Премијера опере „Травијата“, Јединство, 1. VII 1922; „Трикош и Каколе“, Јединство, 20. IX 1922; Јесењи маневар, Јединство, 24. IX 1922; „Годенове кћери“, Јединство, 1. X 1922; „Крвна освета на Корзици“, Јединство, 8. X 1922; „Фаун“, Јединство, 25. XI 1922; „Анђео поноћи“, Јединство, 18. XII 1922.

ЛИТ: Л. Костић, Зимушње гостовање Српског народног позоришта у Новом Саду, Нада, Сарајево, 1895, бр. 20, с. 382-384, бр. 21, с. 401-402, 1896, бр. 2, с. 34-35; Ј. Чедомил, Јован Храниловић, Нада, Сарајево, 1901, св. VI, с. 21; В. Југовић, Прослава Јована Храниловића, ЛМС, 1925, књ. 306, св. 2-3, с. 205-206; Ј. Грчић, Новосадски рецензенти у Позоришту А. Хаџића, Југословенски дневник, 1931, бр. 233, с. 2; Ј. Грчић, Судбина Округићеве „Шокице“, Југословенски дневник, 1932, бр. 219, с. 4; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918-1941, НСад 1983.

В. В.