ЈАНОСКИ Миодраг – диригент (Велес, 11. VIII 1936 – Ковачевац, Младеновац, 6. IV 2021). На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 16. VI 1966. виолину код проф. Владимира Марковића на одсеку за гудачке инструменте, потом на одсеку композиције код проф. Енрика Јосифа и 14. VI 1973. на одсеку за дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љубљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је започео 1. X 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента Антонија Јанигра. Дириговао је и Македонском филхармонијом, Београдском филхармонијом, Скопском опером, зрењанинским Камерним ансамблом, Оркестром Софијског државног конзерваторијума, Новосадским камерним оркестром и др. У стални ангажман у СНП прелази 1. XII 1974. за диригента Опере. Од 11. X 1983. до 18. IV 1984. је в. д. директора Опере СНП. Од 19. VI 1990. до 30. IV 1992. био је в. д. управника СНП. Први његов диригентски задатак као члана СНП био је реализација музичке поеме Јаме.  „Несумњиво даровит диригент… мануелну технику, коју карактерише доста широк, мек али прецизан гест… показао да носи у себи изразиту музикалност, темперамент и сугестивност преношења својих извођачких интенција на оркестарски колектив.” („Политика“). Његово дириговање је сталожено, сугестивно, прецизно и стилски чисто. Изузетно успешно је руководио оркестарским извођењем. Пензионисан је 11. VIII 2001.

ДИРИГОВАЊА: Јама, Живот на месецу, Тубадур, Грофица Марица, Продана невеста, Веселе жене Виндзорске, Еро с онога свијета, Травијата, Риголето, Лучија од Ламермура, Севиљски берберин, Норма, Кнез Игор, Кармен, Љубавни напитак.

ЛИТ: М. Хаднађев, Друга оперска премијера „Јама” Николе Херцигоње, Позориште, НСад 1975, бр. 8, с. 10-11; Д. Николић, Распеване игре Горанових стихова, Дневник, 25. V 1975; П. Мирковић, „Јама” као ораторијум, Политика експрес, 17. V 1975;  М. Х(аднађев), Представљамо вам Миодрага Јаноског, Позориште, НСад 1975, бр. 10, с. 9; О. Панди, Ватромет духовитих досетки, Дневник, НСад 16. X 1975; Љ. Мишић, Диригент Јаноски о музици „Стамене”, Позориште, НСад 1976, бр. 9, с. 6; Д. Николић, Типична белканто опера, Позориште, НСад, 1985-1986, бр. 4-5, с. 6, Е. Н. Л., In memoriam: Миодраг Јаноски (1936-2021). Диригент меког срца, Дневник 8. IV 2021, с. 10; Б. Л., Одлазак диригента Миодрага Јаноског, Политика, 9. IV 2021, с. 12; Г. Нонин, In memoriam: Миодраг Јаноски (Велес, 11. август 1936 – Младеновац, 6. април 2021). Диригент који је оркестар имао „у малом прсту“, Данас, 9. IV 2021, с. 26.

М. Л.