ЈОВАНОВИЋ Марта – драмска глумица (Земун, или Сурчин код Земуна, око 1833-1834? – умрла у Београду?). Сестра београдског глумца-аматера Љубомира Јовановића. Први пут је наступила 1844. у дечијим улогама на сцени Дилетантског позоришта у Великој Кикинди, које је основао и водио њен брат. Глумила је у Театру „Код јелена“ у Бгду 1847/48.  Приватно је учила глуму од 1860, у Баварској (Минхену?), затим у Будимпешти, одакле је децембра 1861. ступила у СНП у НСаду по препоруци секретара МС Антонија Хаџића. Пред војвођанском публиком се први пут појавила као Краљица (Стерија, Смрт краља Дечанског) 21. I 1862, за време гостовања СНП у Сремским Карловцима. Поред ње, у новосадском ансамблу је наступала и њена кћи Јелица Јовановић (в). Због политичке пометње у Бгду напустила је СНП 4. VIII 1862. и вратила се у Бгд. До краја исте г. наступала је у Дилетантском друштву Омладине српске у Бгду, а касније повремено и на другим позорницама (последњи пут у Српско-немачком позоришту под управом Карла Ремаја 1867/68). Афектација у гласу и говорна мана свакако су утицали на њену даљу каријеру. Критичар „Данице“ замера јој „несимпатијски звук органа њенога“ поводом њеног наступа у улози Феме у Покондиреној тикви. И поред кратког и не баш успешног бављења на сцени, она остаје занимљива социјална појава у времену када је глумачки позив сматран недостојним жене.

УЛОГЕ: Краљица (Смрт краља Дечанског), Фема (Покондирена тиква).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 3, с. 46; С. Јанић, Организовање Народног позоришта у Београду 1868, Годишњак града Београда, 1971, књ. XIII, с. 223 и 250; С. Јанић, Српско позориште 1857-1868, Театрон, 1975, бр. 4, с. 36-48.

С. Ј.