ЈУРКОВИЋ Јанко  – књижевник и преводилац (Славонска Пожега, 21. XI  1827 – Загреб, 20. III 1889). Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а филозофију и богословију у Згбу. Чекајући да се зареди, одустао је од црквеног занимања и 1850. завршио права у Згбу. Од 1851. до 1852. био је перовођа вуковарске жупаније, од 1852. до 1855. предавао у загребачкој гимназији и истовремено похађао и завршио класичну филологију у Бгду. Од 1855. до 1860. предавао је  у осијечкој гимназији, од 1860. до 1862. поново у загребачкој, од 1862. до 1865. био је перовођа Хрватске дворске канцеларије, од 1865. до 1868. школски надзорник за Хрватску и Славонију и саветник при Намјесничком вијећу у Згбу. Од 1869. до 1871, под баном Раухом, био је „на располагању“, затим  од 1871. до 1874. тајник за богоштовље и наставу, па од 1874. до 1887. надзорник средњих и пучких школа у Хрватској и Славонији. Г. 1888. оболео  је од тешке болести срца и није се опоравио до смрти. Био је дугогодишњи члан Казалишног одбора у Згбу, члан ЈАЗУ, а одликован је жељезном круном III степена. Писао је песме, путописе и фељтоне о позоришту, критичку прозу, новеле и теоретске расправе. Преводио је са француског и немачког и са  једног од ових језика је, вероватно, превео и комад непознатог шпанског писца Огледало или Спартанци (заједно са Стјепаном Крањчићем), који  је у СНП изведен 1882. Написао је и више драмских дела, од којих је шест изведено у ХНК у Згбу. Уређивао  је (анонимно)  „Католички лист“, „Народне новине“ и „Даницу“, а објављивао, осим у њима, у листовима и часописима: „Невен“, „Позор“, „Даница илирска“, „Гласоноша“, „Рад ЈАЗУ“ и другде.

В. В.