ЛИКИЋ Душан – глумац и шаптач (Нови Сад, 22. V 1853 – Београд, 4. II 1901). Право презиме му је Личанин и у сродству је са Змајевом супругом Ружом. Као младић ступио је први пут на позорницу 1873. у Земуну, у путујућој позоришној дружини Ђорђа Пелеша, која је крстарила по Војводини, Хрватској и Србији. Потом је дуже време провео као глумац и шаптач у Пелешевој дружини (1873-1877), па у НП у Бгду (1878); од почетка августа 1878. са малом драмском дружином давао је представе у Сремској Каменици; затим је у путујућем позоришту Ђуре Протића (1879), а од 1880. је поново у београдском НП, где је остао до окончања каријере: крајем 1900. душевно је оболео и умро у болници за умоболне у Бгду. Био је један од првих и ретких суфлера у историји српског позоришта, који се тим занимањем бавио професионално, у току свог целокупног позоришног рада. Ова професија помогла му је да одлично упозна репертоар и СНП у НСаду и НП у Бгду и да, имајући слуха за избор, издвоји из позоришних комада са певањем све позоришне песме које су се певале на позорници и сакупи у једну елегантно опремљену књигу. Та књига, Позоришна лира. Лира са 800 позоришних песама, у којој се налази, безмало, сва певана позоришна поезија која се на репертоарима НСада и Бгда стварала, певала и изводила на сцени више од две деценије, од великог је значаја за познавање како самих текстова песама, тако и музичко-сценског репертоара уопште. Између осталих садржи песме из представа СНП: „Од чизмарског чегрта“ (Вампир и чизмар), „Напуни пехар, понуди све“ (Две сиротице), „Док млађан траје жар“ (Ловорика и просјачки штап), „Лепа је зора, дико“ (Две невесте) итд.

БИБЛ: Позоришна лира. Лира са 800 позоришних песама, Бгд 1884.

ЛИТ: А-м, † Душан Ликић, Позориште, НСад 1901, бр. 2, с. 20.

Ђ. П.