ЛЖИЧАР Славољуб – композитор и музички педагог (Рихнов над Књежну, Чешка, 4. XII 1832 – Петриња, Хрватска, 3. II 1901). Чешког је порекла, правим именом Едуард Франтишек. После музичких студија у Прагу и Бечу, од катедралног оргуљаша Ч. Винара, такође Чеха, 1860. је у Згбу преузео вођство приватне музичке школе. Био је један од оснивача и први диригент (од 1862. до 1865) загребачког певачког друштва „Коло“. Од 1865. је радио као хоровођа и учитељ певања у Панчеву, од 1869. у Сремској Митровици а потом у Суботици. Од 1877. до 1894. предавао је музичко образовање у Учитељској школи у Петрињи. Стварао је углавном непретенциозна дела салонског карактера, популарна у грађанским круговима. Најпознатији су његови албуми за клавир: Албум хрватских напјева и Албум српских песама. У рукопису му је остао приручник Упута у главна правила глазбе уопће а гласовира напосе (1864). У СНП је 1874. извођен Сиглигетијев комад у преради Ј. М. Шимића Три брачне заповести са Л. музиком.

В. В.