КАПДЕМОРТ Јован – драмски глумац (Москопоље, 1817 – ?). Био је цинцарског порекла; по прецима се звао Кап де Морте. На жалост, о његовом животу се не зна много, нарочито о крају његове глумачке делатности. Завршио је гимназију у НСаду као одличан ученик, а 1835/36. наставио даље више школовање у Будимпешти. Није га завршио, па се посветио глуми. Са Томом Исаковићем био је један од најбољих, сада већ професионалних, представљача у првој половини XIX века. Први пут се појавио на сцени 1837. у Летећем дилетантском позоришту Максима Брежовског у НСаду, а затим играо 13. VIII 1838. у импровизованој позоришној дружини Јоакима Вујића у кафани „Код фазана“ опет у НСаду и тада тумачио Јазора у Вујићевој преради Инкле и Јарика. Био је, несумњиво, један од најактивнијих и најбољих извођача у Летећем дилетантском друштву у НСаду, које је, френетично поздрављено од одушевљене загребачке илирске публике, гостовало у Згбу 1840-1842. на позив Илирске читаонице у доба већ распламтелог илирског покрета, сада претворено у Домородно театрално друштво. На првој представи рецитовао је родољубиво-илирски Пролог Ивана Мажуранића пред извођење комада Јуран и Софија и одушевљено је поздрављен од публике. И он се вратио с овом дружином у Бгд 1842. и играо у „Театру на ђумруку“. Потом му се губи сваки траг. Био је хваљен као даровит и одличан глумац, а један београдски рецензент налазио је код њега „право одушевљење једног художника“. Критичари су нарочито истицали природност и реалистични смисао његове игре.

ЛИТ: П. Поповић, Додатак к Србским новинама, 25. VI 1842,  бр. 25; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, НСад 1949.

Б. С. С.