КОМАДИНА Небојша – драмски глумац и редитељ (Тузла, 9. VI 1927 – Београд,  2. V 1975). Уз ујака, глумца Дејана Дубајића (в), од малих ногу је био везан за позориште. Завршио је трговачку академију, а затим учио глуму у Драмском студију при НП у Бгду, наступајући и на његовој сцени током 1947. После одслужења војног рока дипломирао је  на Економском факултету у Бгду и запослио се као службеник Министарства комуналних послова. Глуми се вратио као члан НП у Сремској Митровици (1952/53), потом у НП Панчеву (1953/54) и у Дечијем позоришту „Бошко Буха“ у Бгду (од 1956. до 1961). У међувремену је студирао режију на Академији за позоришну уметност у Бгду, остварујући и своје прве поставке на сценама културно-уметничких друштава „Бранко Крсмановић“, „Иво Лола Рибар“ и „Дадов“ у Бгду. У београдском Савременом позоришту био је стални редитељ од 1966. до смрти (1975), а гостујући редитељ у театрима у Тузли, Зеници, Осијеку, Зрењанину, НСаду, Титовом Ужицу и другде. Поставио је више драма и драмских серијала на Радио телевизији Бгд и на сценама београдских позоришта (Југословенско драмско позориште, Атеље 212, кабаре „Комарац“). Режирао је дела класика (Шекспир, Молијер, Чехов), као и савремених драматичара (Гроздански, Ортон, Шизгал). На сцени СНП у НСаду је 1966. као гост режирао Шизгалову Љубав. Први је међу редитељима открио на сцени комаде Александра Поповића, учинивши их популарним и масовно извођеним. Био је уметник снажне индивидуалности, духа и маште, способан да надахне и покрене глумце, те је побрао многа признања стручне критике.

ЛИТ: М. Кујунџић, У зноју лица глумачког „Љубав“ Мјуриела Шизгала у режији Небојше Комадине, Дневник, 2. X 1966; В. Зорић, Трагање за народском комедијом, Дневник, 6. I 1971; О. Б(ожичковић), Умро Небојша Комадина, Политика, 3. V 1975;  М. Мирковић, Небојша наше комедије, Сцена, 1975, бр. 3/4, с. 127-128.

С. Ј.