БОКАДОРО Вера (Véra Boccadoro) – кореограф (Ница, Француска, 10. VII 1936 – ). У Балетску школу париске Опере уписала се 1948, а у ансамбл Опере ступила 1954. На Интернационалном фестивалу младих у Москви, као члан балетског хора Опере, представљала је младе француске играче 1957, а затим, 1958, била је примљена на стаж у балетску школу Бољшог театра у Москви. Уписала се на на Позоришни институт Луначарски (Театрáльный Институт им. Луначарского) у Москви (1960-1965) и стекла диплому кореографа (Choréographe-Maître de ballet). Г. 1970. примљена је у Бољшој театар као стажиста; затим је постала сарадник, а од 1971. стални (Choréographe attitrée) кореограф-балетмајстор. Већ 1960. била је сарадник на обнови балета Лабудово језеро, односно асистент В. Бурмејстеру у париској Опери, када је радила и са првим играчима. Први самостални радови су јој балети Један дан на Монмартру (Un Jour à Montmartr) – адаптација Гершвиновог Американца у Паризу и Невеста ветра (La Fiancée du Vent) на музику Франца Листа. Ради у Музичком театру им. Станиславског и Немирович-Данченка. Сарађује са многим драмским театрима (Таганка – Час пик / L’heure de pointe), Театар им. Мајаковског –  Человек из Ламанчи / L’homme de la Manche). Балет Pro et Contra је спремљен за турнеју Бољшог театра у Паризу у Палати спортова. Свој балет Љубав за љубав (в) на музику Т. Хрењикова, за који је написала и либрето, приредила је 1976, а затим је добила позив (као једини француски кореограф у совјетском балету) из Пољске да га постави у Познању. Са истим балетом уследила је велика турнеја по Француској (27 градова) 1979. По позиву из Југославије, Љубав за љубав је пренела и на сцену СНП 1980, а своју верзију Лабудовог језера 1981. Остале кореографије су јој: Les Tcherkesses, Nocturne, Alter Ego, Моцарт и Сальери, Ввозвращение к будущему, те игре у драмској представи My Fair Lady, као и кореографија у филму 31 июня (режија Квинихидзэ, „Мосфильм“), Л’омбре и др.

Љ. М.