КОЗИНА МАРЈАН – композитор (Ново Место, Словенија, 4. VI 1907 – Ново Место, 20. VI 1966). Студирао је на Конзерваторијуму у Љубљани, Академији за музику и драмску уметност у Бечу и у Мајсторској школи прашког Конзерваторијума. Био је директор школе Глазбене матице у Марибору (1934-1939) и диригент хора Глазбене матице (1939-1943). Затим је био доцент на Музичкој академији у Бгду. После ослобођења прешао је у Љубљану за директора Словенске филхармоније (1947-1950), а од 1951. до 1960. био је ванредни професор композиције на музичкој академији (Akademija za glasbo) у Љубљани. Био је редован члан Словеначке академије наука и уметности. Написао је једну оперу, два балета, шест симфонијских поема, две кантате, више хорских композиција и соло песама. Аутор је и популарних партизанских песама и врло успешне филмске музике. Својим стваралачким стилом оријентисао се у правцу неоромантичног реализма и обогатио га средствима нове композиционе технике. Мелодику је стварао из народног говора ослањајући се на дух словеначке народне музике, што нарочито потврђују његова кантата Лепа Вида (1939) и опера Еквиноциј (1946). Хармонија и ритам његових дела су богати, а инструментација шаролика. Реч је о елементарном, снажном и оригиналном композитору, аутору познатих симфонијских поема Илова гора и Бела Крајина и многих других дела која стоје у првим редовима словеначког и југословенског музичког стваралаштва. У СНП је извођена његова опера Еквиноциј.

М. Х.