МАНОЈЛОВИЋ Рајко-Никола – преводилац (Слатина, Славонија, 1864 – Слатина, 11. VII 1897). Рано је остао без родитеља, због чега се школовао у више места. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Сремским Карловцима (првих шест разреда), Згбу и НСаду (где је матурирао), а богословију у Сремским Карловцима. Био је најпре свештеник у Болчи и Мељанима, до 1896. катихета и учитељ препарандије у Пакрацу, а од 1896. до смрти свештеник у родној Слатини. Писао је песме и преводио са пољског језика. У СНП су приказана два његова превода: 1894. Очеви и деца Јузефа Нажимског и 1896. Чанколизи Едварда Лубовског.

ЛИТ: А-м, Никола Манојловић, Бранково коло, 1897, бр. 29, с. 927-928.

С. В.