МАТИЋ Петар – драмски глумац и редитељ (Горња Буковица код Ваљева, 21. XII 1894 – Београд, 25. XII 1966). Основну школу завршио је у Ваљеву, четири разреда гимназије у Шапцу, а поштанско-телеграфски курс у Бгду. Радио је краће време као поштански чиновник. У НП у Бгду повремено је статирао и посећивао Глумачко-балетску школу као ванредни ученик. Први пут је ступио на сцену 1921. у Градском позоришту у Суботици под управом Радивоја Динуловића. Од 1922. до 1923. био је у Подрињском повлашћеном позоришту Душана Животића, од 1923. до 1925. у НП у НСаду, од 1925. до 1927. у НП у Сарајеву, од 1. IX 1927. до 31. VIII 1928. у СНП у НСаду, 1929. у Градском позоришту у Битољу, од 1929. до 1930. глумац, редитељ и управник НП у Пожаревцу, од 1931. до 1934. поново у СНП, од 1. IX 1934. до 31. VIII 1935. у НП Бгд – Секција за Дб, од 1935. до 1937. у НП у Скопљу, од 1937. до 1938. глумац редитељ и управник Позоришта Централне управе Удружења глумаца, од јула 1938. до 1940. члан и артистички управник „Родиног позоришта“ у Бгду, од 1940. до 1941. у НК у Сплиту и од 1941. до 1943. у Уметничком позоришту у Бгду. После рата, 1945, радио је у Позоришту Моравског војног округа у Светозареву, 1946. у НП у Вршцу, 1946/47. поново у НК у Сплиту, од 1947. до 1948. у НП у Бањој Луци, од 1948. до 1951. у НП у Титовом Ужицу, од 1951. до 1952. у Хумористичком позоришту у Бгду, од 1952. до 1954. у Градском позоришту у Панчеву и од 1. IX 1954. до пензионисања, 31. VIII 1955, у Београдској комедији. Тридесетогодишњицу глумачког и редитељског рада прославио је 1951. у Титовом Ужицу режијом и улогом Шајлока у Шекспировом Млетачком трговцу. Био је одличан карактерни и комични глумац велике стваралачке снаге и врло разноврсних изражајних могућности, са много надахнутости и маштовитости у карактеризацији ликова. У својој смишљеној игри спајао је реалистичну школу са модерном психолошком глумом која тражи слободу и небаналност у изразу. Био је нарочито озбиљан и студиозан позоришни трудбеник и његови ликови су представљали заокругљене и једре целине.

РЕЖИЈЕ: Пег, срце моје, Пут око света, Господин министар, Тајфун, Бог освете, Налив-перо, Топаз, Избирачица, Рокси, У новој кожи, Бура у чаши воде, Последњи лорд, Пред смрћу, Миш, Осма жена.

УЛОГЕ: Рејмон Лагард (Крадљивац), Миливој Костић (На угледу), Сергеј Петрович (Љубомора), Милић (Ђидо), Мита Крадић (Сеоска лола), Барон Шобер (Три девојчице), Човек с ногом (Пут око света), Максим (Максим Црнојевић), Топаз (Топаз), Петар (Путем искушења), Љуштина (Три према један).

ЛИТ: Б. М., Гостовање Трупе Друштва за Српско народно позориште у Вел. Бечкереку, Југословенски дневник, 1931, бр. 223, с. 3; А-м, Комедија од Х. Валена „Последњи лорд“, Нови Сад, 1932, бр. 6, с. 3; М., Фодорова духовита комедија „Налив перо“, Нови Сад, 1932, бр. 7, с. 3; С. Душановић, О једном штрајку у СНП, НС, 1951, бр. 31-32, с. 10; О. Новаковић, Нушићев „Свет“ у Матићевој режији, НС, 1953, бр. 54, с. 3.

Б. С. С.