МИЛЕР-ХРИСТИДИС Леонора – балетска играчица (Темерин, 25. VII 1953 – Нови Сад, 9. III 2012). Позоришну школу (Балетски одсек) у НСаду у класи Љ. Мишић (до шестог разреда је била ученица С. Илијћ) завршила је 1973. и 20. VIII исте г. ступила у балетски ансамбл СНП; солисткиња је постала 1979. Тромесечну специјализацију у Бољшом театру у Москви 1982. искористила је да се усавршава радећи са Никоновим, Стручковом, В. Бокадоро, Лагуновим. Прва њена солистичка улога је Баханалка у Валпургијској ноћи у оквиру опере Фауст, 1974. У главној улози дебитовала је као Хера (Љубав за љубав, 1979). Као балерина потврдила се улогом Одете у Лабудовом језеру 1985. (које су поставили К. М. Сергејев и Н. М. Дудинскаја). Препознатљива је по чистим издуженим линијама, елеганцији покрета, сигурној техници, лирском тону и драмском грађењу лика. Са представама СНП гостовала је у земљи и иностранству. У групи новосадских солиста наступила је у Жизели у МНТ у Скопљу 1986. Под крај радног века радила је у дирекцији Балета, а пензионисана је 30. XII 2002.

УЛОГЕ: Мирта, Батилда, Жизела (Жизела), Смрт (Вагнеријана), Девојка, Оксиген (Оксиген), Мазурка опус 33, бр. 2 (Силфиде), Хуанита, Дријаде, Мерцедес (Дон Кихот), Злато (Стварање света), Цар Девица (Коњић Грбоњић), Аскер (Стамена), Птица (Црвенкапа), Дама, Црнкиња (Пипи Дуга Чарапа), Срна (Теута), Стија (Охридска легенда), Пријатељица (Лабудово језеро), Мазурка, Валцер (Копелија), Пријатељица (Враголанка), Главна вила (Вила лутака).

ЛИТ: З. Ђерић: Сан и јава Дон Кихота, Глас омладине, НСад 27. XI 1984; С. Субић, Стваралачка сарадња с надареним кореографом, Позориште, НСад 1984, бр. 3, с. 2-3; А-м, Преминула балерина Леонора Милер-Христидис, Блиц, 10. III 2012.

Љ. М.