МИЛИЋЕВИЋ Михаило – глумац (Обреновац, 14. VI 1910 – Београд, 21. I 1993). Школовао се за зуботехничара и од 1926. је радио у струци. Међутим, још 1930. почео је да игра у аматерским позоришним дружинама тако да је 1935. напустио посао и придружио се Повлашћеном позоришту „Београдска комедија” Добрице Раденковића, у којем је остао до 1936. Потом је играо у НП у Нишу, затим у Београдском малом позоришту Душана Животића, па у Цетињу, да би 1940. дошао у НСад у НПДб. Рат га је затекао у Панчеву, где је остао до 1942, а потом је наступао у Позоришту удружених глумаца до 1944. У НОБ је био руководилац Позоришне секције Главног штаба III армије од 1944. до 1945. После рата, све до 31. VIII 1951, био је члан Драме у Панчеву, а потом до 31. I 1952. запослен у „Авала филму“ у Бгду. Од 1. II 1952. до 31. VIII 1953. поново је био члан панчевачког позоришта, а од 1. IX 1953. до 15. VIII 1963. играо је у НП у Зрењанину, да би 16. VIII 1963. дошао у СНП, у којем је остао до пензионисања, 31. X 1974. И као пензионер је повремено играо у приватном позоришту „Пуж” које је основао његов син Бранко, такође глумац. Био је добар карактеран и комичан глумац.

УЛОГЕ: Ландолф (Хенрик IV), Гроф Тривић (Зла жена), Дипломата (Породица Бло), Комесар (Периферија), Гроф Цинцендорф (Пера Сегединац), Панорамџија (Два цванцика), Ћала (Вода са планине), Бонфоа (Уображени болесник), Миленко (Каплар Милоје), Талиц (Топаз), Данило Вукелић (Јубилеј), Сима (Кумова клетва), Вилип (Девојачка клетва), Љуботић (Два наредника), Јоцин син (Београд некад и сад), Момак (Ђидо), Валентин ле Бароаје (Лепа пустоловина), Паја (Моји ђетићи), Ристосије Миловановић (Несуђени зетови), Емануел Атризе (Отмица Сабињака), Сима Јеремић (Свет), Јован (Сеоска лола), Џиљоли (Скамполо), Г-дин Лазић (Ујеж), Секулић (Народни посланик), Метел Цимбер (Јулије Цезар), Арса (Коштана), Ежен (Јаје), Кир Јања (Кир Јања), Капетан (Јеретик), Сервијанац (Фамилија Софронија А. Кирића), Бележник (Школа за жене), Живан (Ваљевска подвала), Наредник протестант (Мајка Храброст), Митар (Чвор), Домар (Развод на мађарски начин), Танасије Димитријевић (Ожалошћена породица), ххх (Велики Мак), Ставра Јаре (Зона Замфирова), Други поморски капетан (Богојављенска ноћ), Тамаји (Породица Тот), Клошар (Клопка за беспомоћног човека), Бонасије (Три мускетара), Еренрајх (Новац је у банци), Хауви Њусам (Наш град), Деда Жаке (Кад наиђу деца), Председник (Хоризонтално и вертикално), Земљаника (Ревизор), Кир Јања (Јавленија и позорја), xxx (Кулосфера), Саветник, Доктор, Гринштајн (Добри војник Швејк), Гроф Монтеги (Ромео и Јулија), Сељак (Представа „Хамлета” у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Први грађанин (Посета старе даме), Теча Панта (Госпођа министарка), Старац, Пастир (Смрт Смаил-аге Ченгијића), Директор (Трећа жена), Мужјак (Јерма), Батистен (Буба у уху), Италијан (Николетина), Тардиљо (Сламни шешир).

ЛИТ: К. Савић, Нова комедија на „Бен Акиби” („Новац је у банци” од Курта Флатова), Позориште, НСад 1970, бр. 3, с. 5; М. П., Михаило Милићевић, Дневник, 19. XI 1970; К. Савић, Једна породица – хоризонтално и вертикално, Позориште, НСад 1971, бр, 8, с. 15; М. Каришик, Михаило Милићевић (1910-1993), Дневник, 29. I 1993.

М. Л.