МИШКАТОВИЋ Јосип – публицист и политичар (Церник, 6. III 1836 – Загреб, 2. X 1890). Завршио је гимназију у Славонској Пожеги, а студије филозофије и теологије у Згбу и Ђакову. Службовао је као средњошколски наставник у Осијеку, а од 1860. у Згбу, гдје је започео публицистичку дјелатност. Изабран је 1861. у Хрватски сабор, а 1862. постао је један од уредника опозиционог дневника „Позор“. Кад је 1863. отпуштен из државне службе, Штросмајер му је омогућио боравак на студијама хисторије у Бону и Берлину код Момзена и Ранкеа. Вративши се 1865. у Згб поновно је изабран у Хрватски сабор и преузео уређивање „Позора“. Пошто је тај дневник 1867. у Хрватској забрањен, основао је у Бечу 1869. „Нови Позор“, а након забране и тога листа издавао је дневник „Заточник“ у Војном Сиску, који је спадао под управу Крајине, а у којем банска власт није имала ингеренције. Насљедник свих ових листова био је од 1871. загребачки „Обзор“ (до 1941). Као публицист М. је у каснијој фази заступао идеју споразума са Угарском, али на темељу равноправности. Од 1873. био је један од вођа Мађарима склоне Унионистичке странке. Напустивши политику дјеловао је од 1882. до 1890. као архивар Земаљског архива у Згбу. Значајни су његови први пријеводи И. С. Тургењева на хрватски. За ХНК је превео Шекспировог Краља Лира и Сардуову Федору, која је у његовом пријеводу приказана и у СНП 1887.

БИБЛ: Листови једнога антиуниониста, Згб 1870; Иван Перковац, Виенац, Згб 1871, бр. 23-24; Коморска писма, Народне новине, Згб 1885, бр. 170-174.

ЛИТ: А-м, Јосип Мишкатовић, Народне новине, Згб 1890, бр. 226; Ј. Храниловић, „Федора“, драма од Сардуа у преводу Ј. Мишкатовића,  Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107; Т. Маретић, И. С. Тургењев у хрватским и српским пријеводима, Рад ЈАЗУ, 1904, бр. 157; М. Прелог, Мишкатовић и Перковац, Бгд 1926; М. Прелог, Мишкатовић и кнез Михајлова Србија, Ријеч, Згб 1926, бр. 274.

С. Б.