НОВКОВ Добрила – балетска играчица (Београд, 26. VII 1947 – ). Девојачко презиме јој је било Ђурашевић; супруг Живојин Н. (в) такође је био члан Балета СНП. Завршила је 8 разреда гимназије са великом матуром у НСаду 1966. Играчко образовање је започела у Балетском студију М. Дебељак, а наставила у Позоришној школи – Балетски одсек у НСаду и завршила 1966. у класи Љ. Мишић. У сезони 1972/73. била је на специјализацији за балетске педагоге у Лењинграду. Од 16. VIII 1966. до пензионисања, 1. XII 1991, припадала је балетском ансамблу СНП. У сезонама 1988/89. и 1990/91. била је шеф Балета. Као хонорарни наставник за предмете Класичан балет и Историјске игре радила је у Балетској школи у НСаду од 1973. Први пут се појавила у солистичкој улози 1970. као Вереница у балету Ноћ на прузи. Солидне играчке технике и израђених манира, са смислом за драмско изражавање и привржена позиву, она је успешно остваривала епизодне солистичке улоге из домена класичне и демикарактерне игре. На репертоару је имала и две насловне улоге. Гостовала је са интернационалном трупом Бориса Тонина по Немачкој и Швајцарској 1986. где је играла Pas de deux са Јасеном Валцановим (Бугарска) и Прву Вилису у Жизели, поред легендарног играча Рудолфа Нурејева. Као балетски педагог гостовала је у Перуђи (Италија) и Печују (Мађарска). Водила је балетски семинар у Херцег Новом 2000. Као педагог репетитор у СНП радила је на премијерама балета: Враголанка, Вечити младожења, Пепељуга, Орион, Клеопатра, Коњић грбоњић, оперу Гилгамеш, У потрази за изгубљеним временом, Земља, Шума, Вече у белом, Стварање света, Половетски логор у опери Кнез Игор, Лабудово језеро, Дон Кихот, Жизела… За СНП је обновила балетске представе: Лабудово језеро, Жизела, Вечити младожења и Вече у белом, а радила је и кореографије за драмске представе: Магарац и Српска Атина (СНП), Обожавам да се удајем (Новосадско позориште – Ujvideki szinhaz) и неколико кореографија за драмске представе у Позоришту младих у НСаду. Десетак пута је била члан жирија за балет на Републичком такмичењу Музичких и Балетских школа као и члан жирија на Фестивалу Музичких и Балетских школа. По одласку у пензију (1991) отворила је и води балетску школу „La Sylphide“, а од 1992. је на Академији уметности у НСаду (на Одсеку соло певања) предавала сценски покрет и плес.
УЛОГЕ: Кинеска игра (Шчелкунчик), Мали лабуд, Pas de trois, соло наполитанска игра (Лабудово језеро), Срце, Девојка (Лицитарско срце), Колет, Нинет (Враголанка), Клеманса, Мазурка, Варијација, Pas de trois и пољска игра (Рајмонда), Вереница (Ноћ на прузи), Љубавни пар (Американац у Паризу), Живот (Вагнеријана), Црвенкапа (Црвенкапa), Попеа (Цезар), Сванилда (Копелијa), Васка (Стаменa), Клеменса (Рајмондa), Анита (Причa са западне стране), Аника (Пипи Дугa Чарапa),  Џон (Петaр Пан), Служавка (Љубав за љубав), Pas de deux (Жизелa), Pas de deux (Пламен Париза), Vals op. 70, br. 1 (једанаести валс) (Силфидe), Pas de deux La Sylphide (Бал Кадета), Дриада, Мерцедес (Дон Кихот), Чај (Шчелкунчик), Срна (Теутa), Дриада (Силвијa), Грчка игра (Охридскa легендa), Ветар (Баладa о месецу луталици).
ЛИТ: С. Савић, „Рајмонда“ – одлична представа, Дневник, 14. III 1974; С. Субић, Стваралачка сарадња с надареним кореографом, Позориште, НСад 1984, бр. 3, с. 2-3.
Љ. М.