О’КЕЈСИ Шон (Sean O’Casey) – ирски драматичар (Даблин, 30. III 1880 – Торкеј, Енглеска, 18. IX 1964). Потиче из породице са много деце. Само три г. је похађао школу и због болести очију научио је да чита тек као тринаестогодишњак. Био је сезонски радник и рано се прикључио комунистичкој партији. Учествовао је у организовању штрајкова транспортних радника. У време Ускршњег устанка против Енглеске ухапшен је и умало погубљен. Затим је напустио директан политички ангажман верујући да ће као писац боље служити својим идеалима и циљевима. Био је отворени присталица ослободилачког покрета против Енглеске, писао револуционарне и социјалнокритичке комаде у којима је описивао беду у пролетерским четвртима. Касније је пао под утицај О’Нила снажно испољавајући свој таленат за хумор и комедију. Једно време (1923-1926) је добро сарађивао са театром „Abbey“ у Даблину, где су играни његови комади, али је дошао у сукоб са В. Б. Јејтсом и заувек напустио Ирску, а Енглеску изабрао за свој „добровољни егзил“, где пише своју биографију у шест томова и експериментише са експресионистичким стилским средствима у својим драмама претежно агитационог карактера. Пред своју смрт је изјавио: „Данас сам више комунист него икада“. У раним комадима Јунона и паун (Juno and the Paycock, 1925) и Плуг и звезде (The Plough and the Stars, 1926) на натуралистички начин приказује деловање ирског ослободилачког покрета. Светску славу му је донела прва од ове две драме. Два главна лика су носиоци трагичног и комичног у једном односу непомирљивих дисонанци. Поред поменутих, главна драмска дела су му: Бунтовник који то не беше (The Shadow of a Gunman, 1925), Сребрни покал (The Silver Tassie, 1928), Звезда постаје црвена (The Star Turns Red, 1940), Црвене руже за мене (Red Roses for Me, 1942), Иза зелених завеса (Drums Under the Windows, 1945) и Бискупова ломача (The Bishop’s Bonfire, 1955). СНП је извело две његове драме: Јунона и паун (1962) и Плуг и звезде (1968).

ЛИТ: Ј. Киригин, Бунтовници и конформисти, Згб 1965, с. 223-241; Ј. Видмар, Драматуршки записи, НСад 1968, с. 204-207.

Д. Р.