ПАВЛОВИЋ Персида – драмска глумица (Нови Сад, 15/27. I 1865 – Београд, 25. XI 1944). Отац јој се звао Теодор Николић, мати Христина; из занатлијске је породице. Пошто јој је отац прешао са породицом у Бгд, тамо је завршила основну и два разреда Више женске школе. Први пут је наступила на сцени априла 1880. као статисткиња у представи Ђаволових записника Е. Арагоа и П. Вермона, у НП у Бгду, а прва самостална улога јој је монолог Мила К. А. Гернера, у преради К. Трифковића (в). Од априла 1880. била је хонорарни члан београдског НП, али је због болести очију почетком 1882. прекинула рад. Пошто се опоравила, 1882. је ступила у путујућу позоришну дружину Фотија Иличића, одакле је прешла у трупу Михаила Лазића-Стрица, а затим је наступала у дружини Ђорђа Протића. Од 1886. поново је била у НП у Бгду, али ће привремени члан постати тек 9. II 1890. Од 1912. је била стални члан НП у Бгду. За време Првог светског рата, 1915, краће време је играла у НП у Скопљу, а од краја 1917. учествовала је у раду позоришта М. Огризовића и М. Чекића у Бгду. Пензионисана је 1932, али је и даље, до 1940, наступала на сцени у хонорарном својству. Била је удата за глумца и певача Радована-Рају Павловића. У почетку своје глумачке каријере тумачила је углавном мање улоге с певањем у комадима из народног живота, водвиљима и оперетама, а доцније карактерне и комичне роле. У зрелијем глумачком добу врло је упечатљиво, реалистички, „оживљавала на сцени читав свет српских патријархалних, простих, простодушних или лукавих ликова из комедија Стерије, Трифковића и Нушића“ (Б. С. Стојковић) и њима се сврстала међу најбоље карактерне глумице и комичарке српског позоришта. Најуспелије њене улоге су Пела (Зла жена), Фема (Покондирена тиква), Станија (Београд некад и сад), Стана (Свет), Анђа (Сумњиво лице), Савета (Протекција), Сика (Ивкова слава), Аугуста (Част), Ана Андрејевна (Ревизор), Г-ђа Дулска (Морал госпође Дулске) и др. Са трупом београдског НП у више махова је гостовала у НСаду, али члан СНП никада није била. Одликована је Орденом Светог Саве III степена.

ЛИТ: А-м, Краљевско српско народно позориште, Позориште, НСад, 1900, бр. 45, с. 180; М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бгд 1952, с. 161-167; Ж. П. Јовановић, Перса Павловић, Позориште, Тузла, 1965, бр. 4-5, с. 493-494.

Л. Д.