ПЕРВИЋ Мухарем – књижевни и позоришни критичар (Хумићи крај Кључа, БиХ, 11. IV 1934 – Београд, 29. VII 2011). У Зрењанину је завршио основну школу и гимназију, а у Бгду је дипломирао на катедри за светску књижевност на Филозофском факултету. Књижевни рад започео је у „Студенту“ као главни уредник (1956-1958), а онда је прешао у редакцију „Дела“, где је од 1960. био главни и одговорни уредник. Позоришну критику је почео да пише у „Младости“ 1958, а од 1966. био је редовни позоришни критичар „Политике“; сарађивао је и у „НИН“-у. Своје огледе и теоријске радове сабрао је у књигу Традиција и критика, за коју је добио награду „Ђорђе Јовановић“.  Био је један од приређивача првог издања сабраних дела Иве Андрића. Са Радошем Новаковићем је написао сценарио за филм Бекства (1968), а аутор је телевизијске серије о послератном културном животу Како се калио челик и остало. Његове позоришне критике одликују се богатством опсервација и проницљивом естетском анализом драмског предлошка, док му слика сценске реализације остаје оскудније презентована. Припадао је групи истински знатижељних критичара, па је отуда спадао и у групу позориштника са којима се, по сопственом признању, Мира Траиловић готово редовно консултовала о репертоару Атељеа 212. Своја познанства и пријатељства са људима из света  политичког живота Србије је неретко користио да би заштитио поједина позоришта, неке од “сумњивих” представа, као и театарске ствараоце чији је рад био под лупом некадашњих југословенских власти. Био је изузетно отворен за нове позоришне тендеције и један је од ретких тадашњих позоришних критичара који су безрезервно подржавали БИТЕФ. Писао је и о представама СНП изведеним на гостовањима у Бгду и на Југословенским позоришним играма у НСаду, које је редовно пратио. Добитник је и следећих награда: Стеријине награде за театрологију (1995), Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2005), Награде Фонда “Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет (2007)  и Танјугове награде “Златно перо” за најбољу позоришну критику о представама БИТЕФ-а (2007).                                                                                                                                                      БИБЛ: Стари ритуал и нови театар, Политика, 23. II 1967; Рационалне емоције, Политика, 1. XI 1967; У име правде и истине, Политика, 8. III 1968; Једна добра и пријатна представа, Политика, 2. VI 1970; Избледело лице насиља и злочина, Политика, 7. III 1972; Традиција и критика, Бгд  1977; Приповедање и мишљење, Бгд 1978; Премијера. Наша драма у нашем позоришту, Бгд 1978; Воља за променом (критике о представама БИТЕф-а), Бгд 1995; Волшебна ковачница, Бгд 2003; Језик са седам кора, Ниш 2004; Браво мајсторе!, Бгд 2006; Дође ми да полудим, Зрењанин 2010.

З. Т. Ј. и А. М.