БАКАЛОВИЋ Сара – драмска глумица (Сремска Митровица, октобра 1858 – Београд, 13. XII 1938). У неким изворима наводи се да јој је право име Савета; она сама, међутим, изјавила је да јој крштено име Смиља и да је рођена октобра 1864 (?). О њеном пореклу се још увек мало зна. Почела је да глуми 1883. у путујућој позоришној дружини Ђуре Протића, где затиче некадашњег трговачког и књижарског помоћника Ђуру Бакаловића (в), који је од 1880. био у неколико путујућих позоришта. Фебруара 1885. венчава се с њим и до краја 1887. у Протићевој дружини, заједно с мужем, путује по Босни, Херцеговини, Далмацији, Црној Гори, Хрватској (Лика, Крбава, Банија) и Славонији. Први пут је наступила пред новосадском публиком 3 (15) I 1888. у улози Маргарете, праље, у Путу око земље за осамдесет дана, одиграној за ангажман. У СНП је, међутим, примљена 5 (17) I 1888. за привременог члана и у њему непрекидно остаје до 31. VII 1911. пошто је 11 (24) VII 1911. била пензионисана са 1104 круне годишње пензије, са образложењем да „је у ансамблу непотребна“. Од 1891. има статус сталног члана СНП. У лето 1905. гостовала је са Б. Ђ. Нушићем и једном групом новосадских глумаца у Сарајеву. У улози Кларе Болије, у Господару ковница, прославила је 1 (14) II 1908, у НСаду, 25–огодишњицу уметничког рада. Брачни пар Бакаловић, после шест-седам г. брака, није живео у складној заједници, што се и јавно манифестовало обостраним тешко разумљивим поступцима. Оптерећени многобројним дуговима, који су превазилазили њихове материјалне могућности, у условима непрекидних путовања којима је било изложено СНП, они су јединог сина, Лазара (рођеног 1891), дали на усвојење управнику путујућег  позоришта Ђорђу Протићу и пристали да дете добије његово презиме. Ђ. Бакаловић, због неслагања са Саром, од 1. V 1892. до 30. VIII 1893. није био у ангажману у СНП и они пуних 16 месеци живе одвојено. Вративши се 1. IX 1893. поново у српску народну позоришну дружину, Сара и он су заједно до краја 1907, када Ђура, изнудивши своје пензионисање, дефинитивно напушта и СНП и Сару, која убрзо потом прелази Пери Добриновићу (в). Почетком 1913. Б. са Добриновићем одлази у Бгд, и с њим, крајем 1915, у јеку најжешћих борби које воде српска и црногорска војска у Првом светском рату против бројно надмоћнијих непријатеља, одлази из Скопља у избеглиштво, у Грчку. У Атини, у Народном позоришту „Димотикон“, наступа 12. I 1916, у улози Маргерите у Дон Пијетру Карузу, у којем је насловну улогу тумачио П. Добриновић. С њим ће, крајем 1916, боравити извесно време у Риму, а 1917. у истој представи наступити с њиме у Ници, у Француској. По завршетку Првог светског рата сву бригу посвећује своме мужу, Добриновићу, бди над њиме, брижно га негује и омогућује му да, иако већ начетог здравља, и даље ради у позоришту. Б. је била добро грађена, веома лепе, пријатне појаве, привлачна жена. Имала је косу чудно плаве боје, носила мушку фризуру (што је у првој деценији XX века на ондашњи свет деловало скоро шокантно), увек врло елегантна, отмених манира. Глас јој је био невеликог обима, милозвучан, нежан. У приватном животу је, тврде њени савременици, била блага, осећајна, понекад заводљиво враголаста, неодољиво шармантна. Еманципована, лишена свих предрасуда, није много полагала на конвенције и свој живот је подешавала властитим схватањима и проводила га по својој мери. И поред тога, држала је до свога угледа и своје професије и била радо примана у сва друштва. Интелигентна и амбициозна, користила је сваку прилику да употпуни своја глумачка сазнања и сценска искуства: 1894. борави у Будимпешти и тамо гледа, за време гостовања, велику италијанску трагеткињу Елеонору Дузе у неколико њених значајних креација. На почетку каријере критика јој је замерала недостатак сценског темперамента и сматрала њене гласовне могућности недовољнима да говорним делом улоге до краја изрази лик који тумачи. У то време она тумачи роле лирски расположених и нежних девојака и младих жена, сентименталне љубавнице и размажене кћери; доцније, са више искуства и рационалнијим коришћењем својих снага, преузима и са успехом остварује улоге драмског фаха које захтевају отменост, елеганцију и смисао за лаку конверзацију. Тумачи и неколико хероина, премда није имала орган који би је изразитије могао определити за такву врсту репертоара. Од новембра 1902. била је обавезна да наступа и у драмским улогама с певањем, као солисткиња.

УЛОГЕ: Амалија (Распикућа), Серафина (Мехурићи), Зорка (Смрт краља Стевана Дечанског), Јулча (Риђокоса), Јелица (Нови племић), Наташа (Наш пријатељ Некљужев), Амалија (Разбојници), Кети (Кин), Регана (Краљ Лир), Јелисавета (Вукашин), Лујза (Диран и Диран), Босиљка (Сеоска лола), Мерседа (Гроф Монте Христо), Вукосава (Задужбина цара Лазара), Клара Болије (Господар ковница), Марија (Позоришно дело), Дездемона (Отело), Дона Карихо Еспехо (Златан мајдан), Јелена (Женска влада), Василида (За круну), Офелија (Хамлет), Стана (Хајдук Вељко), Цецилија (Присни пријатељи), Драгнија (Поход на север), Наташа (На дну), Петра (Народни непријатељ), Вукосава (Смрт мајке Југовића), Лора (Камен међу камењем).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште. „Мехурићи“, Застава, 11. II 1890; Пр., Наш пријатељ Некљужев, Позориште, НСад 1890, бр. 45, с. 179; А-м, Српско  народно позориште „Вукашин“, Вршачки гласник, 11. XI 1890; А-м, Српско народно позориште. „Доктор Робин“, Вршачки гласник, 25. XII 1890; -О-, Гроф Монте Христо, Браник, 1891, бр. 146, с. 4; □, Српско  народно позориште. „Диран и Диран“, Застава, 8. XI 1891; Ј. Грчић, „Позоришно дело“ од Левијевице, Браник, 1895, бр. 33, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Отело, Позориште, НСад 1895, бр. 28, с. 111; А. Прерадовић, За круну, Застава, 10. V 1895; М., Разбојници, Позориште, НСад 1896, бр. 7, с. 26; С., Српско народно позориште. „Разбојници“, Застава, 14. I 1896; С., Српско народно позориште. „Златан мајдан“,  Застава, 14. I 1896; С., Српско народно позориште „Женска влада“, Застава, 17. I 1896; А-м, Сара Бакаловић, „Годишњица“ – велики српски народни календар за 1897, с. 61; Ј. Хр(аниловић), Присни пријатељи, Позориште, НСад 1898, бр. 15, с. 70; С., Хамлет, Позориште, НСад 1900, бр. 31, с. 123; А-м, Господар ковница, Браник, 1900, бр. 153, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Васантасена, Позориште, НСад 1901, бр. 30, с. 174; (Ј.) Г(рчић), Краљ Лир, Позориште, НСад  1902, бр. 7, с. 26; T. Z., Shakespeare. „A valencei kalmár“, Bácska, Zombor 11. IV 1904; Л. (Марковић) М(ргу)д, Отело, Браник, 1904, бр. 260, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, Васантасена, Браник, 1904, бр. 269, с. 4; (Ј.) Г(рчић), Поход на Север, Позориште, НСад 1904, бр. 39, с. 218; Л. (Марковић) М(ргу)д, Поход на Север, Браник, 1904, бр. 291, с. 3; А-м, Српско народно позориште. „Млетачки трговац“, Сриемске новине, Вуковар 29. IX 1907; Ј. Грчић, Сара Бакаловић (поводом 25-годишњице), Браник, 1908, бр. 26, с. 2; А-м, Прослава С. Бакаловићке, Трговачке новине, НСад 7. II 1908; (Ј.) Г(рчић), Бакара, Позориште, НСад 1909, бр. 4, с. 14; (Ј.) Г(рчић), Ајдук Вељко, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 22-23; (Ј.) Г(рчић), Камен међу камењем, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 10, с. 38-39; М. П., Летимичан осврт на минулу новосадску сезону, Бранково коло, 1910, бр. 7, с. 110; (Ј.) Г(рчић), Разбојници, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 12, с. 203; А-м, Читуља – Смрт Смиље-Саре Бакаловић, Ви и  Ми, 1. I 1939.

Л. Д. и В. В.