БАКОТИЋ-МИЈУШКОВИЋ Вјера – преводилац (Шибеник, 19. III 1912 – Београд, 9. VII 2005). Основну школу и први разред гимназије похађала је у Риму, где јој је отац службовао. Гимназију, матуру и Филозофски факултет (Одсек за романистику) завршила је у Бгду 1938. Од почетка студија (1934) укључила се у напредни студентски покрет и као председник Удружења студената за француски језик и књижевност учествовала у свим његовим легалним и илегалним акцијама. Сарађивала је у „Жени данас“ и у „Нашој стварности“. Први пут је ухапшена 1940. За време Другог светског рата крила се у Бгду као илегалац. Почетком 1942. ухапшена је од стране Специјалне полиције, као талац, али ју је из затвора спасао један познати београдски индустријалац. Тек у пролеће 1944. успела је да ухвати везу са покретом и оде у партизане. Одмах је распоређена на дужност шефа Одсека за штампу Пропагандног одељења Друге пролетерске дивизије и укључена у рад Партије. После демобилизације, 1946, упућена је на рад у Танјуг, а затим у Централни одбор АФЖ Југославије, у Одељење за везе са иностранством. По сопственој жељи, септембра 1948, прешла је на Филозофски (сада Филолошки) факултет Универзитета у Бгду, на којем прве две г. предаје теорију књижевности на Катедри за српскохрватски језик и књижевност. Од 1950. је радила на Катедри за италијанистику најпре као лектор а потом, до пензионисања, као виши стручни сарадник. Са италијанског и француског језика са запаженим успехом превела је низ дела из области белетристике, есејистике, филозофије и драмске литературе (Леонардо да Винчи, Ђордано Бруно, Ђироламо Савонарола, Алберто Фортис, Николо Макијавели, Анђело Беолко Руцанте, Карло Голдони, Луиђи Пирандело, Франћеско де Санктис, Едмондо де Амићис, Лионело Вентури, Алберто Моравија, Стендал, Балзак, Анри Лефевр, Жироду и др.). Аутор је многих предговора, огледа, написа и есеја из области италијанске књижевности и културе. Бавила се и позоришном критиком. Добитник је награде на Конкурсу за литерарни оглед за стране италијанисте у Перуђи 1956. СНП је извело у њеном преводу Причање Руцантеово по повратку с бојишта и Мушицу (в).

БИБЛ: Беолко Анђело Руцанте, Причање Руцантеово по повратку с бојишта и Мушица, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 418; Италијанске ренесансне комедије, Бгд 1965.

М. Р.