ДОЖИВЉАЈИ НИКОЛЕТИНЕ БУРСАЋА – сценске анегдоте у 2 дела. Написао: Бранко Ћопић. Прво извођење (драматизација Миње  Дедића) у Београдском драмском позоришту 6. XII 1957.

Прво извођење (Дедићеве драматизације) у СНП 26. IV 1959. у НСаду. – Рд. М. Шуваковић, сц. и к. Д. Душановић, лектор. Ж. Ружић; И. Хајтл (Николетина Бурсаћ), Д. Милосављевић (Јовица Јеж), Д. Колесар (Танасије Буљ), С. Тошић (Марија), А. Веснић (Цуретак), С. Перић-Нешић (Бакица), Р. Комненовић (Баба Тривуна), В. Животић (Комесар), Драгиша Шокица (Ђак и Курир), Ф. Живни (Талијан, Трећи сељак и Кум Перо), Т. Плескоњић (Први домобран и Командир страже), Л. Богдановић (Други домобран и Први сељак), В. Матић (Други сељак, Наредник и Стражар), Р. Хајтл (Ерна). –  Изведено 94 пута, глед. 34.577.

Премијера у СНП 12. XI 1974. у НСаду (под насловом Николетина). Драматизовао: Славенко Салетовић. – Рд. С. Салетовић, сц. М. Табачки, к. г., к. М. Стојановић-Маурич; В. Вртипрашки (Николетина), Драгиша Шокица, М. Шмит (Јовица Јеж), Р. Којадиновић (Танасије), В. Стојановић (Комесар), Д. Куцуловић (Мајка), К. Мартинов-Павловић, С. Јосић (Цуретак), Марија Радаковић (Ерна), Д. Колесар, В. Матић (Први борац), Т. Плескоњић (Други борац), М. Милићевић, П. Петковић, А. Ђорђевић (Италијан). – Изведено 50 пута, глед. 19.167.

БИБЛ: Доживљаји Николетине Бурсаћа (приповетке), Сарајево 1956; Доживљаји Николетине Бурсаћа, сценске анегдоте у 2 дела, према приповеткама Бранка Ћопића драматизовао Миња Дедић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 912; Славенко Салетовић, Николетина, комедија у 2 дела, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1868.

ЛИТ: Д. П(опов), Још један Николетина, Дневник, 25. IV 1959; М. К(ујунџић), Новосадски Николетина, Дневник, 30. IV 1959; Б. Петровић, Две ведре премијере, Борба, 8. XI 1974; Д. Николић, Без смеха, без шале, без вица…, Дневник, 12. XI 1974; L. Gerold, „Nikoletina“. Branko Ćopić hőse áz újvidéki színpadon, Magyar Szó, 19. XI 1974; Б. Петровић, „Николетина“ за равнодушне, Борба, 19. XI 1974; П. Матеовић, Две премијере у Српском народном позоришту, Политика, 21. XI 1974; В. Барјактаревић, Од „Тартифа“ до „Николетине“, Дневник, 7. XII 1974.

М. Р.

ДОЈЧИН ПЕТАР – драмски спев у 3 одељка. Написао: Милан Савић.

Праизведба у СНП 21. XII 1891. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Спасић (Краљ Матија), М. Марковић (Никола Банфи), А. Лукић (Јован Цезинге), В. Миљковић (Петар Доци), Д. Ружићка (Маргита Дејанова), К. Васиљевић (Ђорђе), М. Марковићка (Ружа), Ђ. Бакаловић (Павле), П. Добриновић (Митар), Ј. Весићева (Марица), Т. Станковић (Гласник). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Дојчин Петар, Позориште, НСад 1892, бр. 1-2, с. 2-3 и 6-7; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 1, с. 2; Ј. Хр(аниловић), „Дојчин Петар“, драмски спев у три одељка, написао Милан Савић, Браник, 1892, бр. 7, с. 4; Ј. Храниловић, „Дојчин Петар“, драмски спев у 3 одељка од Др Милана Савића, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141; А-м, У уторак 22. септембра први пут: „Дојчин Петар“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 40, с. 3; М. Д., „Дојчин Петар“, драмски спев у 3 одељка, написао др М. Савић, Весник, Панчево 1893, бр. 11, с. 2; А-м, О одржаној представи „Дојчин Петар“…, Стража, НСад 1895, бр. 19, с. 3.

В. В.

ДОЈЧИНОВИЋ Урош – драмски писац (Крушевац, 14. X 1890 – Риточево код Сопота, 3. VIII 1950, сахрањен у Бгду). Завршио је гимназију и велику матуру у Нишу. Као државни стипендиста студирао је две г. рударску технику у Ахену у Немачкој, где га је затекао и почетак Првог светског рата. Мобилисан као војни обвезник, прешао је са српском војском 1915. Албанију. Из Грчке је прешао у Швајцарску, одатле убрзо отишао у Лондон, где је после двогодишњих студија дипломирао рударску технику. После рата вратио се у отаџбину и стално радио приватно као рударски инжењер на Косову и другде. Последње две-три г. био је запослен као преводилац са немачког и енглеског језика у метеоролошкој служби у Бгду. Као још сасвим непознат писац дебитовао је у септембру 1925. у НП у Бгду комадом У затишју (комедија у три чина), а у октобру 1926. истим комадом и у НП у НСаду. У овој комедији изразито реалистички приказује официре и људе из народа у позадини у разним ситуацијама, разбашкареним изван војничког строја, у комичним призорима, са хумором врло срдачним, народским и ведрим. Због крепког животног реализма, занимљивих и често типичних ликова и непресушног неусиљеног, простосрдачног хумора, У затишју је један од највише гледаних комада из поратног репертоара који је пунио кућу. Ова комедија сасвим обичном, чак доста површном тематско-идејном садржином, врло једноставном, мада и прилично оригиналном и нарочито занимљивом, сочном карактеризацијом ликова и токовима радње не увек ни логичним, ни довољно образложеним, нема озбиљније уметничке вредности. Међутим, комедија је била способна да у пуној мери живи на сцени својим позоришним елементима, животним реализмом у више комичних ситуација и срдачним, неусиљеним хумором. У знатно слабијој и мање занимљивој комедији Вражје колено приказује сукоб двају нараштаја, између имућног и презадуженог оца и раскалашне и расипничке кћерке која је производ штетних утицаја новог доба. Док је комедија У затишју играна у свим српским позориштима и изазвала велико интересовање у публици, комад Вражје колено је извођен само у НП у Бгду и није се дуго одржао на репертоару.

БИБЛ: У затишју, комедија у три чина од Уроша Дојчиновића, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 427.

ЛИТ: М. Богдановић, У затишју, Српски књижевни гласник, 1925, бр. 2, с. 146-147; О. С(уботи)ћ, „У затишју“ – Премијера 28. X, Застава, 21. X 1926.

Б. С. С.

ДОК ЦРВЕНА ЈЕСЕН ДРУМОВИМА ХОДА – драма (у спомен на Друго заседање АВНОЈ-а). Написала: Звјездана Шарић.

Праизвођење у СНП 17. XI 1978. у НСаду. – Рд. Д. Миладиновић, к. г., сц. С. Зојкић, к. г., к. М. Стојановић-Маурич; М. Шијачки-Булатовић (Нена), И. Сувачар (Јела), М. Остојић (Смиља), К. Мартинов-Павловић (Јагода), В. Матић (Професор), С. Ђорђевић (Чича), В. Љубичић (Славиша), В. Стојановић (Радоје), Б. Јајчанин (Илија), М. Петровић (Светислав), Т. Кнежевић (Марко), М. Шмит (Милоје), Т. Јовановић (Курт), А. Ђорђевић (Леман), Р. Кнежевић (Ханс). – Изведено 14 пута, глед. 5389.

БИБЛ: Звјездана Шарић, Док црвена јесен друмовима хода, драма, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1983.

ЛИТ: А-м, Премијера у Новом Саду. „Док црвена јесен друмовима хода“, Политика експрес, 17. XI 1978;  Д. Николић, Вечерашњом представом „Док црвена јесен друмовима хода“ Звјездане Шарић, драмски ансамбл Српског народног позоришта обележиће 35. годишњицу АВНОЈ-а, Дневник, 17. XI 1978; М. Кујунџић, Праизвођење у Српском народном позоришту. Сећање на отпор народа. „Док црвена јесен друмовима хода“ Звездане Шарић у режији Дејана Миладиновића, Дневник, 19. XI 1978.

Ј. М.

ДОКТОР ЗОЉИЋ (Doktor Wespe) – комедија у 6 слика. Написао: Родерих Бенедикс. Прво извођење у Лајпцигу, 1843.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. VIII 1862. у НСаду. Посрбио: Јован Хаџић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Димитријевићева (Роксанда Дукатић), Д. Ружићка (Јелка Дукатић), Ј. Кирковићева (Ружица Дукатић), Н. Зорић (Дукатић), Н. Недељковић (Ивић), А. Савић (Адам), Д. Коларовић (Доктор Зољић). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у новосадском НП 7. V 1925. у Сомбору, под насловом Све сами доктори. Превео: Брана Цветковић. – Рд. Б. Цветковић; М. Васић (Циндорф), Ј. Кучера (Јелисавета), Р. Кранчевићка (Текла), Љ. Јовановићева (Тајделинда), Б. Цветковић (Др Алфред Веспе), М. Душановић (Велштајн), Стеван Јовановић (Лудвиг Хонау), Ј. Силајџић (Шрајер), Л. Лазаревић (Христоф), Д. Величковић (Адам), М. Грујићева (Фридерика), Ј. Јевтићева (Јованка). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, У среду, 15. авг.: „Доктор Зољић“, шаљива игра у пет радњи од Бенедикса, посрбио Јован Хаџић, Србски дневник, 1862, бр. 65, с. 3; А-м, У среду 15. авг.: „Доктор Зољић“ шаљива игра у пет радњи од Бенедикса, посрбио Ј. Хаџић, Јавор, 1862, бр. 24, с. 192; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 23, с. 378-379; А-м, Србско народно позориште, Н. Сад. 17. I 1863. „Доктор Зољић“, Даница, 1863, бр. 3, с. 47; З., „Све сами доктори“ (Први пут 7. V), Застава, 1925, бр. 103, с. 2; А-м, Две премијере у нашем позоришту, Нови Сад, 1925, бр. 2, с. 6.

В. В.

ДОКТОР И АПОТЕКАР (Doktor und Apotheker) – зингшпил у 2 чина (5 слика). Музика: Карл Дитерс фон Дитерсдорф. Либрето: Л. Готлоб Стефани млађи. Прво извођење у Бечу, 11. VII 1976, у нашој земљи 29. V 1977. у ХНК у Осијеку.

Прво извођење у СНП 5. XII 1978. у НСаду (прекинуто због нестанка струје), изведено у целости 12. XII 1978. Превео и драматуршки обрадио: Антун Петрушић. – Дир. И. Топлак, рд. Б. Поповић, к. г., пом. рд. Ж. Миленковић, сц. Б. Максимовић, к. г., к. Ј. Петровић, концертмајстор К. Хорват; Р. Немет (Штесел), И. Давосир-Матановић, А. Херћан-Бодрич (Клаудија), В. Бердовић (Леонора), А. Марушевић (Розали), М. Милановић, к. г. (Краутман), И. Павишић, к. г. (Готхолд), Ф. Кнебл (Штурмвалд), М. Петровић, к. г. (Зихел), Б. Јатић (Полицајац), Ђ. Молдовановић (Јохан). – Изведено 8 пута, глед. 2648.

ЛИТ: И. Акин, Година нова, бриге старе, Дневник, 7. IX 1978; С. Станојевић, Школски и фабрички часови, Вечерње новости, 14. IX 1978.

Ј. М.

ДОКТОР КЛАУС (Doctor Klaus) – шаљива игра у 5 чинова. Написао: Адолф Ларонж. Прво извођење у Берлину, 26. X 1878, у нашој земљи 14. IV 1879. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 16. X 1884. у Вршцу. Превео: Сава Петровић. Подела узета са плаката представе одржане 13. II 1886. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; В. Миљковић (Леополд Гризингер), Л. Хаџићева (Јулија), С. Ђурђевић (Макс Боден), Д. Ружић (Фердинанд Клаус), З. Милојевићка (Марија), С. Бркићева (Ема), М. Марковић (Павао Герстел), Ј. Добриновићка (Маријана), П. Добриновић (Љубовски), Д. Николићева (Августа), С. Миљковићка (Шлингенова), Д. Бандобранска (Ана), К. Васиљевић (Херман), М. Банић (Колмар), Н. Петровић (Јаков). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: -Ша, 13. 2. „Др. Клаус“, шаљива игра у 5 чинова од Адолфа Ларонжа, превео Сава Петровић, Застава, 1886, бр. 25, с. 3; М. С(ави)ћ, „Доктор Клаус“, шаљива игра у пет чинова, написао Адолф Ларонж, превео Сава Петровић, Браник, 1886, бр. 19, с. 3; М. С(ави)ћ, Доктор Клаус, Позориште, НСад 1886, бр. 29, с. 114-115; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр. 8, с. 273-275; -Р-, „Доктор Клаус“, шаљива игра у 5 чинова од Л’Аронжа, Браник, 1887, бр. 143, с. 4; -р-, Доктор Клаус, Позориште, НСад 1887, бр. 34, с. 155.

В. В.

ДОКТОР РОБИН (Le Docteur Robin) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Жил Премареј. Прво извођење у Паризу, 21. X 1842.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 25. XI 1867. у Бгду (са једночинком Пијаница). Превео са немачке прераде Фридриха Вилхелма: Јован Ђорђевић. – Л. Телечки (Герик), П. Маринковић (Џексон), М. Гргурова (Мара), Л. Поповић (Артур), М. Рашићка (Едита), Ђ. Вучетић (Слуга). – Изведено 16 пута.

Премијера у СНП 25. V 1871. у Вршцу (са једночинком Пољубац). – Д. Ружић (Герик), Н. Зорић (Џексон), К. Савићева (Мара), Н. Недељковић (Артур), Ј. Поповићева (Едита), Ј. Бунић (Слуга). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 27. V 1875. у Великом Бечкереку (са једночинком Без женидбе). – Д. Ружић (Герик), Н. Зорић (Џексон), Л. Хаџићева (Мара), А. Лукић (Артур), Б. Хаџићева (Едита), Ј. Божовић (Слуга). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 23. II 1878. у Панчеву. – Д. Ружић (Герик), Н. Зорић (Џексон), Л. Хаџићева (Мара), А. Лукић (Артур), Ј. Поповићева (Едита), С. Вујковић (Слуга). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 11. VII 1898. у НСаду. – Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Мара), К. Васиљевић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Р. Павићевић (Слуга). – Изведено 24 пута.

Премијера у СНП 12. IV 1902. у Сомбору. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Марија), К. Васиљевић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Е. Слука (Слуга). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 24. X 1903. у Осијеку (са једночинком Лепа Галатеја). – Рд. Д. Спасић; Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Марија), М. Матејић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Е. Слука  (Слуга). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 10. XII 1904. у НСаду. – Д. Ружић (Герик), Ј. Душановић (Џексон), М. Марковићка (Мара),  М. Матејић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), С. Лијанка (Слуга). –  Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 19. XII 1905. у Осијеку (са једночинкама Љубавно писмо и Лепа Галатеја).  – Рд. А. Лукић; Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Марија), М. Матејић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Ђ. Маџарић (Слуга). – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 26. X 1907. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Марија), Б. Николић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Н. Сланкаменац (Слуга). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 4. I 1910. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Д. Ружић (Герик), А. Лукић (Џексон), М. Марковићка (Мара), М. Матејић (Артур), Д. Васиљевићка (Едита), Б. Савић (Слуга). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Жил Премареј, Доктор Робин, прев. Јован Ђорђевић, Панчево 1884.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 31, с. 742-743; -С, Српско народно позориште у Н. Саду, Подлистак Заставе, 14. XI 1869; Л., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 33, с. 782-783; -Ст-, Српско народно позориште, Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; С., Суботица 2. 5. „Доктор Робин“, Застава, 1881, бр. 72, с. 4; -ћ, Вршац, 3. 3. „Доктор Робин“, Застава, 1883, бр. 65, с. 1; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3; Х. О. гимн., Врањево, у понедељак је представљено: „Доктор Робин“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 30, с. 3; А-м, У уторак 22. септембра: „Доктор Робин“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 40, с. 3; М. Д., „Доктор Робин“, шаљива игра у 1 чину, написао Премареј, за позорницу приредио Јов. Ђорђевић, Весник, Панчево 1893, бр. 5, с. 2; А-м, Српско народно  позориште у Вуковару, Застава, 1893, бр. 156, с. 3; Нил, Српско  народно позориште у Карловцима, Застава, 9. III 1894; Тих. О(стојић), Доктор Робин, Позориште, НСад 1896, бр. 16, с. 63; Ј., Стара шаљива игра „Доктор Робин“, Народност, Панчево 1903, бр. 17, с. 4; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Доктор Робин“, шаљива игра у једном чину, написао Премареј, превео Јован Ђорђевић, Позориште, НСад 1904, бр. 273, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Доктор Робин,  Позориште, НСад 1904,  бр. 26,  с. 139; А-м, Доктор Робин, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 34, с. 134-135; (Ј) Г(рчић), Доктор Робин, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 36,  с. 143; В.,  Јуче смо гледали три кратке, познате шале: „Пркос“, „Доктор Робин“ и Змајев „Шаран“, Застава, 5. I 1910.

В. В.

ДОЛАРСКА ПРИНЦЕЗА (Die Dollarprinzessin) – оперета у 3 чина. Музика: Лео Фал. Либрето: Алфред Марија Вилнер и Алфред Гринбаум. Прво извођење у Бечу, 2. XI 1907, у нашој земљи 21. II 1909. у НК у Осијеку.

Прво извођење у СНП 14. III 1912. у Сомбору. Превела: Милка Погачић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Ж. Савић; С. Савићева (Алиса), Ф. Гросова (Олга), Л. Јовановићка (Дезија), М. Тодосићка (Томсонова), Д. Кранчевић (Фреди), Ј. Цвијановић (Фон Шлик), М. Х.- Динић (Том), Н. Гошић (Дик), И. Динуловић (Кудер). – Изведено 5 пута.

Прво извођење у НП у НСаду  8. II 1921. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – М. Левова, Ј. Јоцићева, М. Оливијери, М. Тодосићка, Д. Кранчевић, К. Клеменчић, М. Х.-Динић, Б. Николић, М. Вебле, В. Ваљина. – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, У уторак је била последња представа, Слога, Сомбор 1912, бр. 10, с. 5; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 47, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 55, с. 3; А-м, Из репертоара СНП-а, Јединство, 8. II 1921.

В. В.

ДОЛЊА ЗЕМЉА – драма у два дела. По делима Јакова Игњатовића написао: Ђорђе Лебовић.

Праизвођење у СНП 28. III 1981. у НСаду. – Рд. Д. Мијач, к. г., сц. В. Лалицки, к. г., к. Б. Петровић, к. г., к-граф Б. Марковић, к. г., муз. В. Костић, к. г., пом. рд. Ј. Макан и Ж. Поповић, к. г., лектори др П. Степановић и Љ. Суботић, к. г.; Љ. Тадић, к. г. (Милан Наранџић), И. Менсур, к. г. (Бранко Орлић), В. Вртипрашки (Ђока Глађеновић), М. Плескоњић (Грацилни), М. Петроње (Буцмасти), Д. Пешић (Марцијални), И. Хајтл (Дежмекасти), Р. Којадиновић (Здепасти), В. Матић (Кракати), Драгиша Шокица (Зердасти), Љ. Јовић (Лаура Шипанић), Ј. Бјели (Удова Шипанић), М. Кљаић-Радаковић (Отилија Ружић), С. Гардиновачки (Маринко Бечин), М. Гардиновачки (Амалија Бечин), А. Ђорђевић (Милош Мргодић), Г. Каменаровић (Паулина Торњански), С. Шалајић (Лаза Торњански), М. Марковић (Јелица Милеуснић), З. Кримшамхалов (Текла Шпицедер), В. Милошевић (Старија фрајла), И. Сувачар (Млађа фрајла), М. Шмит (Шпицлов), А. Веснић-Васиљевић, Д. Синовчић-Брковић, З. Ђуришић, Р. Виги, Љ. Кнежевић, А. Јоцић, В. Нићин, К. Темуновић (Старице), Т. Плескоњић, С. Цвејић, Д. Секулић (Старци), А. Плескоњић, Л. Стевановић, А. Берић, З. Томашевић, Т. Максимовић, Г. Ђурђевић, Е. Ревид, И. Кардош, М. Божанић (Девојке), Р. Чупић, Т. Станић, З. Алемпијевић, М. Бенко, Ј. Тот, Н. Силађи, А. Бакота, Л. Тертели (Младићи). – Изведено 50 пута, глед. 24.345.

БИБЛ: Ђорђе Лебовић, Долња земља. Драма у два дела по делима Јакова Игњатовића, НСад 1981.

ЛИТ: Д. Николић, „Овде ће да се раздани“, Дневник, 22. III 1981; А-м, Нека уђу глумци!, Дневник, 28. III 1981; М. Кујунџић, Жмурке у арени живота, Дневник, 30. III 1981; П. Матеовић, У име глумачког достојанства, Политика експрес, 30. III 1981; Д. Пенчић-Пољански, Седам уметности, Радио Бгд, Други програм, 30. III 1981; П. Марјановић, Успео уметнички почетак, Политика, Бгд 31. III 1981; Д. Клајић, Носталгични медаљони, НИН, 5. IV 1981; Р. Путник, Ђ. Лебовић: Долња земља, Радио Бгд, Трећи програм, 8. IV 1981: М. Мишић, Свечарска фреска, Борба, 8. IV 1981; Ф. Пашић, Мозаик голем, а коцкица мало, Вечерње новости, 13. IV 1981; С. Станојевић, Награде на 31. сусрету позоришта Војводине. „Долња земља“ – најбоља, Вечерње новости, 19. V 1981; Д. Поповић, Запис поводом прве драмске премијере у новој згради СНП, ЛМС, 1981, јун, с. 910-916.

Ј. М.