ЗЛАТАРЕВО ЗЛАТО – историјска приповест у 5 слика. По истоименом роману Аугуста Шеное  написао: Миливој Дежман Иванов. Прво извођење 14. XI 1901. у ХНК Згб.

Прво извођење у Н-Оп 30. XI 1930. у Сплиту. – Рд. Т. Танхофер, сц. Ђ. Петровић; А. Гавриловић (Стјепан Грегоријанец), Б. Дрнић (Павао Грегоријанец), Б. Јовановић (Барун Крсто Унгнад), Е. Петровић (Сервације Тојфенбах), И. Лајтнер (Бернард де Лермон), Ј. Мартинчевић (Иван Јакоповић), П. Кокотовић (Нико Каптоловић), М. Аћимовић (Петар Крупић), М. Ајваз (Шафранић), Т. Михољчан (Лука Арбанас), И. Ракарић (Ђука Гаруц), Т. Стојковић (Грга Чоколин), В. Веселиновић (Милош Радак), В. Хладић (Неми Јерко), Д. Кранчевић (Каноник Врамец), З. Вуксан-Барловић (Марта Грегоријанец), М. Гавриловићка (Клара Груберова), Ј. Вујићка (Дора Крупићева), Р. Кранчевићка (Ева Шафранићка), Л. Јовановићка (Тиходићка), А. Аћимовићка (Магда), И. Веселиновићка (Фрајовка). – Изведено 19 пута.

БИБЛ: Аугуст Шеноа, Златарово злато, хисторичка приповијест 16. вијека, Згб 1872.

ЛИТ: А-м, Наше народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 25, с. 3; А-м, „Златарево злато“, Југословенски дневник, 1932, бр. 222, с. 4; А-м, Новосадско-осјечко позориште у Новом Саду, Југословенски дневник, 1932, бр. 249, с. 6; А-м, Историјска драма „Златарево злато“ по роману Аугуста Шеное, Нови Сад, 1932, бр. 43, с. 3.

В. В.

ЗЛАТКОВИЋ  Александар – драмски глумац (Пожаревац, 26. VIII 1890 – Београд, 4. XII 1956). Завршио је 2 разреда гимназије у Бгду, затим је радио као књижарски шегрт у Бгду и трговачки помоћник у Панчеву. Глумачку каријеру је започео на импровизованим позорницама по селима и градовима Војводине, у друштву једног до два путујућа глумца, наступајући у скечевима и певачким нумерама. Као статист, певач у хору и тумач мањих улога, ангажован је 1909. у НП у Бгду, где је наступао до Првог светског рата. Рат је провео у избеглиштву, као глумац Српског војничког логорског позоришта  у Лазуазу (Тунис) 1917/18. После рата боравио је шест месеци на позоришним студијама у Паризу, а затим поново ступио у НП у Бгду, где је глумио до пензионисања 1951. Између два рата остварио је велик број карактерних, комичних и психолошки комплексних улога у домаћем и страном репертоару. Тумачио је младе људе у Нушићевим комедијама, смешне типове у домаћим комадима, комичне љубавнике и мужеве у француској салонској комедији, патолошке типове и трагичне ликове. Један је од најеминентнијих српских карактерних глумаца свога времена, мајстор типизације, сценске трансформације и маске, узор глумачке савесности и сценске методичности. У деценији после Првог светског рата гостовао је на многим југословенским сценама, најчешће као Кнез Силвани (Е. Кноблаух, Фаун), са којим је наступио и на сцени СНП у НСаду 22. XI 1922.

ЛИТ: А-м, „Фаун“ – гостовање, Застава, 22. XI 1922; Хр., „Фаун“, Јединство, 25. XI 1922.

С. Ј.

ЗЛИ ДУСИ (Бесы) – драма у 3 чина. Роман написао: Фјодор Михајлович Достојевски. Драматизовао: Албер Ками. Праизвођење 1907. у Петербургу (Театр Литературно-художественог опшчества), у драматизацији М. А. Суворина и В. П. Бурењина, први пут у нашој земљи 19. III 1970. у Mestnem gledališču у Љубљани у драматизацији А. Камија.

Прво извођење у СНП 7. X 1975. у НСаду. Превео: Миленко Мисаиловић. – Рд. Д. Ђурковић, к. г., сц. П. Пашић, к. г., к. Ј. Петровић, муз. одабрао И. Ковач, к. г.; М. Лончар (Степан), Љ. Раваси (Варвара), В. Матић (Липутин), Ф. Тапавички (Виргински), И. Хајтл (Гаганов), В. Вртипрашки (Латов), С. Шалајић (Ставрогин), Ј. Бјели (Прасковја), Љ. Јовић (Даша), З. Кримшамхалов (Лиза), С. Гардиновачки (Маврикиј), Р. Којадиновић (Кирилов), В. Љубичић (Лебјаткин), М. Петковић (Петар), В. Стојановић (Феђка), К. Мартинов-Павловић, В. Милошевић (Марија Шатов), М. Шијачки-Булатовић (Марија Лебјаткин). – Изведено 18 пута, глед. 5456.

БИБЛ: Зли дуси, драма према роману Ф. М. Достојевског, у драматизацији А. Камија и адаптацији Д. Ђурковића, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1925.

ЛИТ: М. Кујунџић, Хумор тамних понора, Дневник, 9. X 1975; С. Божовић, Концерт о помереним личностима, Вечерње новости, 11. X 1975; П. Матеовић, Смирен памфлетски бунт, Политика, 13. X 1975; Б. Петровић, Има ли у Достојевском нечег новог?, Борба, 15. X 1975; А-м, Новосадско позориште у Београду, Борба, 17. V 1976.

Ј. М.

ЗЛОЧИН И КАЗНА (Преступление и наказание) – драмске сцене у 10 слика. Написао: Фјодор Михајлович Достојевски. Прво сценско извођење драматизованог романа (у драматизацији Ј. А. Пљушчевскога-Пљушчика-Дељера) 1899. у Петрограду, у нашој земљи (у истој драматизацији) 17.  II 1906. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 19. IV 1924. За позорницу удесио: Јевто Н. Дедијер. – Рд. Р. М. Веснић; М. Душановић (Раскољников), М. Васић (Мармеладов), Љ. Стојчевић (Официр, Слуга код Порфирија), В. Виловац (Слуга у крчми), С. Стојчевићка (Настасја), Д. Матејићка (Јелена Ивановна), К. Виловац (Јелисавета), С. Савић (Кох), Ј. Стојчевић (Пестраков), Стеван Јовановић (Никола), З. Петровић (Мига), В. Јовановићка (Пулхерија), Р. Кранчевићка (Дуња), З. Душановићка (Соња), М. Живановић (Разумихин), В. Ивановић (Порфирије), Д. Величковић (Свидригајлов). – Изведено 2 пута.

Прво извођење у Н-Оп 7. III 1929.  у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 11. XII 1935. у НСаду. За позориницу удесио: Краснопољски. С руског превео Велимир Живојиновић Massuka. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; В. Качаник (Раскољников), О. Репак (Дуња) Љ. Јовановићка (Мајка), Н. Стојановић (Мармеладов), Љ. Левак-Красић (Соња), С. Репак (Порфирије), Ђ. Козомара (Замјотов), Г. Николић (Разумихин), В. Милин (Засимов), З. Николићка (Настасја), З. Ковачевићка (Аљона Ивановна), Р. Ферари (Елизабета), Д. Марковић (Илија Петрович), Д. Кременовић (Никодим Фомич, Стражар), С. Савић (Крчмар), М. Можњак (Крчмарева жена), Б. Сарић (Мићка), А. Маслов (Миколка), Р. Петровићева (Први дечак у крчми), И. Душановићка (Други дечак у крчми), С. Грбић (Грађанин), Б. Сарић (Официр), В. Милин (Практикант), С. Душановић (Кох), В. Ивановић (Пестрјаков), М. Грбићка (Домарка). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Злочин и казна, роман, превео Јован Максимовић, Бгд 1933.

ЛИТ: А-м, „Злочин и казна“ – Гостовање Матијевића, Застава, 24. IV 1924; (Y), Bün es bünхödis, Napló, Суботица 1. III 1936; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 7. XI 1936.

М. М.

ЗЛОЧИНЧЕВА МАРАМА (A betyár kendője) – позоришна игра у 3 радње с певањем. Написао: Лајош Абоњи. Прво извођење у Пешти, 1872.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. I 1879. у НСаду. За српску позорницу прерадио: Јустин Милан Шимић. – Рд. А. Хаџић; Ј. Поповићева (Величковићка), А. Лукић (Андрија), П. Добриновић (Пера), Н. Зорић (Антић), Д. Ружићка (Стана), С. Рајковић (Бранко), С. Максимовићка (Јелка), Ђ. Јовановић (Божа, Судац),  Б. Хаџићева (Ката), Л. Хаџићева (Сока), Б. Ћирић (Горичић, Пристав), М. Рајчевић (Кајсић), М. Марковић (Гојко), Р. Поповић (Комесар). – Изведено 2 пута. (У СНП извођено и под називом Грозни муж.)

ЛИТ: К. Р., Злочинчева марама, Позориште, НСад 1879, бр. 20, с. 78-79; – K., Szinház, Torontal, Велики Бечкерек 1880, бр. 17, с. 3.

М. М.

ЗМИЈА ДЕВОЈКА (Заметка) – комедија у 4 чина. Написао: Виктор Александрович Ришков. Прво извођење у нашој земљи 7. II 1913. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 25. V 1925. Превео: Јован Максимовић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 4 пута.

В. В.

ЗОГОВИЋ Радован – песник, приповедач, есејиста, критичар и преводилац (Машница, Црна Гора, 19. VIII 1907 – Београд, 4. I 1986). Гимназију је учио у Беранама (Иванград), Пећи и Тетову, а Филозофски факултет је завршио у Скопљу 1933. Припадао је предратном револуционарном покрету, учествовао у НОР од почетка, а после ослобођења, до 1948, деловао је на одговорним дужностима у области идеолошког и пропагандног рада. Објавио је низ песничких збирки, две збирке приповедака и велик број критичких и полемичких текстова. Заједно са Р. Лалићем (в) превео је Најезду Л. Леонова, која је у СНП изведена 1945.

В. П.

ЗОНА ЗАМФИРОВА – комад из нишког живота у 4 чина, с певањем. Приповетку написао: Стеван Сремац. Праизведба драматизације Симе Ј. Бунића у НП у Сарајеву 30. X 1921.

Прво извођење у СНП 28. X 1922. у НСаду. Драматизација: Сима Ј. Бунић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 3. IV 1924. у НСаду. Музика: Л. Дворжак. – Рд. Р. Веснић, дир. Х. Маржинец; М. Васић (Хаџи-Замфир), М. Филиповић (Ташана), З. Душановић (Зона), С. Стојчевић (Таска), К. Цветковић (Васка), Стеван Јовановић (Манасија), В. Виловац (Јевда), Љ. Јовановић (Дока), Љ. Стојчевић (Коте), В. Јовановић (Поте), Ј. Стојчевић (Чорбаџи-Ранђел), Л. Лазаревић (Манулаћ), В. Ивановић (Ставра Јаре), Д. Кременовић (Циганин). – Изведено 19 пута.

Премијера у СНП 7. IV 1929. у Смедереву. – Рд. Ј. Харитоновић; Н. Динић (Хаџи-Замфир), И. Дубравчић (Ташана), Љ. Драгић (Зона), М. Динић (Таска, Поте), Ј. Харитоновић (Чорбаџи-Ранђел), С. Савић (Манулаћ), Д. Јовановић (Мане), Љ. Јовановић (Дока), С. Душановић (Коте), Х. Харитоновић (Васка), Д. Марковић (Ставра Јаре), П. Дрндаревић (Трајко), Л. Лазаревић (Ахмет), С. Хурбан (Циганин). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 19. IV 1931. у Вршцу (у 3 чина). – Рд. Н. Динић; Н. Динић (Хаџи-Замфир), О. Илић (Ташана), К. Ђорђевић (Зона), Н. Бандић (Таска), Ј. Харитоновић (Чорбаџи-Ранђел), С. Савић (Манулаћ), Љ. Стојчевић (Мане), М. Јовановић (Дока), С. Душановић (Коте), М. Динић (Поте), И. Душановић (Васка), Л. Јовановић (Ставра Јаре), Ф. Клокочки (Ахмет, Циганин). – Изведено 29 пута.

Прво извођење у НПДб 14. VI 1936. у Петровграду. – Рд. Р. Динуловић; С. Колашинац (Хаџи-Замфир), Ј. Пејновић (Ташана), К. Колашинац (Зона), В. Антонијевић (Чорбаџи-Ранђел), М. Мирковић (Манулаћ), С. Јанићијевић (Мане), М. Поповић (Коте), О. Спиридоновић (Поте), М. Спиридоновић (Дока), Ј. Краснић (Таска), М. Петровић (Васка), М. Живковић (Ставра Јаре), Д. Левак (Циганин). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 7. IV 1937. у Панчеву. – Рд. С. Душановић, дир. М. Бузин; Ј. Ковачевић (Хаџи-Замфир), М. Ланер (Ташана), З. Ковачевић (Зона), И. Душановић (Васка), Н. Нешовић (Таска), К. Бунић, к. г. (Дока), С. Хет (Чорбаџи-Ранђел), С. Душановић (Манулаћ), Д. Раденковић, к. г. (Мане), М. Мајић (Коте) , С. Буханац (Поте), Р. Матијевић, к. г. (Ставра Јаре), В. Ивановић (Први Циганин), М. Вилић (Други Циганин). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у ДНП 3. II 1943. у Панчеву. – Рд. М. Стојановић, к. г., дир. В. Путник, сц. В. Ребезов; Н. Митић (Хаџи Замфир), А. Мајценовићка (Ташана), К. Игњатовићка (Зона), Р. Кранчевићка (Уранија), М. Верешчагина (Калиопа), В. Фазловска (Таска), М. Миљковићева, М. Петровићева (Васка, Донче), З. Деспотовићева (Ленче), М. Гојкићка (Дика Грнчарска), С. Савић (Ћир Ранђел), М. Мирковић (Манулаћ), М. Симић (Мане), В. Јелићка (Јевда), О. Животићка, И. Душановићка (Дока), Ж. Мишчевић (Поте), В. Милојевић (Коте), Љ. Животићева (Катаринке), Т. Јеремићка (Јоне мамино), Ж. Котрошан (Циганин), М. Николић (Ставра „Јаре“), Р. Гојкић (Митанче), Р. Шобота (Бата Миле), В. Ристић (Гане), М. Козомара (Калина), М. Јелић (Цале), Ђ. Драгић (Јоле), М. Јаснић (Перица), Т. Тасић (Пајица), В. Милин (Франтишек). – Изведено 14 пута.

Премијера у СНП 7. X 1947. у НСаду. Додатак написао: Јован Јеремић. – Рд. Б. Татић, сц. М. Шербан, муз. сарадник В. Илић; Б. Татић (Хаџи-Замфир), О. Животић (Ташана), Н. Хет (Зона), И. Душановић (Таска), Б. Дечермић (Мане), К. Хајдушковић, С. Тошић (Дока), О. Новаковић (Коте), М. Миладиновић (Поте), Л. Лазаревић (Чорбаџи-Ранђел), С. Симић (Манулаћ), Љ. Секулић, Х. Татић (Васка), С. Молеров (Ставра Јаре), С. Губанић (Калина), Ж. Станојевић (Фењерџија), М. Цвејановић (Момак), П. Радосављевић (Циганин). – Изведено 21 пут, глед. 8810.

Премијера у СНП 25. II 1969. у НСаду. Драматизација: Миодраг Гајић, муз. Зоран Христић. – Рд. М. Гајић, сц. М. Денић, к. г., к. М. Финци, к. г., лектор и пом. рд. В. Љубичић, к-граф В. Јелкић; В. Милошевић (Зона), Т. Јовановић (Мане), В. Љубичић (Замфир), Љ. Раваси (Дока), Добрила Шокица (Таска), Ј. Бјели (Ташана), Д. Синовчић-Брковић (Јевда), Д. Куцуловић (Васка), З. Јаковљевић (Калина), М. Петковић (Манулаћ), В. Матић (Митке), Р. Којадиновић (Чорбаџи-Јордан), М. Милићевић (Ставра Јаре), С. Перић-Нешић (Калиопа), И. Душановић (Перса), Ј. Црњански (Парашкева), М. Анђелковић (Рушка), М. Шмит (Коте), М. Фриварски (Поте), С. Ђорђевић (Продавац мекика), Љ. Томић (Цвета), М. Поповић (Прва измећарка), Р. Филипендин (Друга измећарка), И. Сувачар (Трећа измећарка), Т. Кнежевић (Продавац бозе), М. Богуновић (Младић); суделују и ученици Средње балетске школе из НСада: М. Марковић, М. Сабо, В. Цевц и С. Алимпић. – Изведено 59 пута, глед. 25.079.

БИБЛ: Стеван Сремац, Зона Замфирова, Бгд 1907; Стеван Сремац – Сима Ј. Бунић, Зона Замфирова, комад из нишког живота са певањем, у 4 слике, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 31; Стеван Сремац – Миодраг Гајић, Зона Замфирова, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1585.

ЛИТ: Данче, „Зона Замфирова“, Јединство, 1924, бр. 1425, с. 2; А-м, Зона Замфирова, Србија, Сремска Митровица 1924, бр. 133, с. 3; С. Секулић, Позоришно гостовање у Сомбору, Застава, 1927, бр. 24, с. 3; А-м, „Зона Замфирова“ од Ст. Сремца, Нови Сад, 1930, бр. 42, с. 2; А-м, Позориште: „Зона Замфирова“, Југословенски дневник, 1931, бр. 6, с. 4; В. М. П., „Зона Замфирова“, Југословенски дневник, 1931, бр. 8, с. 9; Р. Радивојевић, Новосадско позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, 1931, бр. 17, с. 3; А-м, „Зона Замфирова“ Стевана Сремца, Кикиндска недеља, 1932, бр. 11, с. 2; В. Миросављевић, Поетична проза Стевана Сремца, Дневник, 2. II 1969; В. М(иросављевић), „Вечераске песме ће се запоју“, Дневник, 25. II 1969; М. Гајић, О драматизацији и режији „Зоне Замфирове“, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 4; В. Љубичић, Глумци о „Зони“ и својим улогама, Позориште, НСад 1969, бр. 5, с. 5-7; М. Кујунџић, Сликовито и лепршаво, Дневник, 29. II 1969; Д. Клаић, Дошла нам је и Зона, Индекс, НСад 7. III 1969; Д. Поповић, Стеван Сремац: „Зона Замфирова“, ЛМС, 1969, књ. 403, с. 471-474; М. Мишић, Мала позоришта – значајне представе, Борба, 27. IV 1969; М. М(илорадовић), Повратак Сремцу и хумору, Политика, 29. IV 1969; А-м, Верица као Зона Замфирова, Политика експрес, 3. V 1969; М. Мирковић, „Џумбус са девојче!“, Политика експрес, 7. V 1969.

М. Р.

ЗОРА, ДАН И НОЋ (L’Alba, il giorno e la notte) – комедија у 3 чина. Написао: Дарио Никодеми. Прво извођење у Риму, 30. III 1921, у нашој земљи 5. XI 1924. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у НП у НСаду 16. V 1925. Превео: Тодор Манојловић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. Р. Веснић, сц. М. Вебле; Ј. Кучера (Ана), Љ. Јовановићка, Р. Кранчевићка, Р. Веснић, М. Душановић, Л. Лазаревић, М. Грујићева, Д. Величковић. – Изведено 5 пута. (У СНП извођено и под насловима Зора, дан и вече и Јутро, дан и ноћ.)

Прво извођење у Н-Оп 19. V 1928. у Сомбору. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 6 пута.

ЛИТ: А-м, После „Скампола“ – „Јутро, дан и ноћ“, Застава, 13. V 1925; А-м, „Зора, дан и ноћ“ од Никодемија, Застава, 16. V 1925; С. З(убац), „Зора, дан и ноћ“, Јединство, 24. V 1925; С. Петровић, Д. Никодеми: „Јутро, дан и вече“, У позоришту, Бгд 1928, с. 123.

В. В.

ЗОРИЋ Љубица – драмска глумица (рођена око 1862). Ћерка глумца Николе З. (в). Почела је да глуми већ 1868, када је у СНП веома запажено играла дечје улоге. Од 1872. до 6. II 1879. стални је члан СНП. Позориште је напустила ради удаје за новосадског трговца Кузмана Дабижића: „Тај губитак нећемо моћи тако лако накнадити“ („Позориште“, 1879). Она је још као девојчица, која се лепо и брзо и уметнички и физички развијала, тумачила успешно улоге деце, шегрта, девојчица, младих девојака, наивки и љубавница и певала сопран у улогама с певањем, сама, или је понекад наступала у дуету са тада истакнутом глумицом Иваном Томашевић-Сајевић (в). Као девојчица истакла се у комаду Војнички бегунац: „Али јунак или боље рећи јунакиња тога вечера беше Љубица Зорићева, која је ћајаџију тако живо и тако лепо играла и тако добро певала, да је при отвореној сцени била изазвана“ („Позориште“, 1872). Према оценама рецензената играла је живо, полетно, „као права маторка“ и имала „особити глумачки дар“ („Позориште“, 1874).

УЛОГЕ: Даница (Граничари), Иван (Јелисавета), Стевица (Стари бака и његов син хусар), Паж (Марија Стјуартова), Светозар (Два наредника), Паж (Нелска кула), Шегрт (Нашла врећа закрпу), Стева (Артаксерксес), Мијат (Нови племић), Јонатан (Луда је), Христина (Роман сиромашног младића), Паж (Ђурађ Бранковић), Слуга Божидар (Зидање Раванице), Павлина (Френолог), Банаћанка (Грабанцијаши), Јелка (Три брачне заповести), Херцегиња Рокељијева (Катарина Хауардова или Круна и губилиште), Кети (Кин), Емилија (Лекар), Пава (Последња воља), Тома (Гвоздена образина), Тоанета (Госпођа од Сен-Тропеза).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 29, с. 694-695; Б., Војнички бегунац, Позориште, НСад 1872, бр. 33, с. 135; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, Сремска Митровица 1878, бр. 14, с. 109; К. Р., Српско народно позориште, Јавор, 1879, бр. 5, с. 157-158; А-м, Љубица Зорићева, Позориште, НСад 1879, бр. 24, с. 95; К. Р., Гђица Љубица Зорићева, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286.

Б. С. С.