НАД ПОПОМ ПОПА – комедија у три чина. Написао: Богдан Чиплић.

Праизвођење у СНП 28. V 1954. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, пом. рд. Л. Дотлић, сц. Ј. Бикицки, к. С. Церај-Церић, муз. сарадник М. И. Кох; С. Симић (Гардијски пуковник Пера Јоцић), С. Перић-Нешић, О. Адам (Амелија), Ф. Живни (Доктор Јулиус), С. Јовановић (Др Милован Недучин), З. Вучинић (Милкица Недучин), М. Татић (Ђока Јорганџић), Б. Татић (Мика Јовановић), Л. Богдановић (Лака Лазић), Д. Милосављевић Гула (Марко Папић), В. Ивановић (Жива Вртунски), В. Животић (Душко Петровић), Д. Николић (Лакеј). – Изведено 6 пута, глед. 1392.

БИБЛ: Богдан Чиплић, Над попом попа, комедија у три чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 617.

ЛИТ: А-м, Богдан Чиплић: Над попом попа, НС, 1952, бр. 49-50, с. 4; А-м, „Над попом попа“, Дневник, 27. V 1954; Б. Глишић, Нови Сад: Једна домаћа премијера, НИН, 6. VI 1954; М. Матко (А. Панов), „Над попом попа“, НС, 1954, бр. 82-83, с. 2.

М. Р.

НАДА (Op Hoop van Zegen) – холандска рибарска драма у 4 чина. Написао: Херман Хејерманс. Прво извођење у Амстердаму, 24. XII 1900, у нашој земљи 8. X 1904. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 8. IV 1919. Превео: Бошко Ђ. Бошковић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је представу режирао М. Хаџи-Динић. – Изведено 9 пута.

БИБЛ: Херман Хејерманс, Нада, рукопис превода у Библиотеци СНП, сигн. 554.

ЛИТ: А-м, Из канцеларије Српског народног позоришта, Јединство, 1919, бр. 13, с. 2.

В. В.

НАДАЖДИ Калман (Kálmán Nádasdy) – мађарски редитељ, педагог, либретиста и преводилац (Будимпешта, 13. IX 1905 – Будимпешта, 17. IV 1980). Грофовског је порекла. Каријеру је започео 1923. као помоћни оперски редитељ у Државној опери у свом родном граду. Од 1926. до 1932. похађао је будимпештанску Музичку академију у класи композитора Золтана Кодаља. Радио је превасходно као оперски редитељ у Националном позоришту, театру „Мадач” и Оперском театру постављајући углавном опере мађарских композитора (Ф. Еркел, Л. Хуњади, Б. Барток), али је режирао и Бетовеновог Фиделија. Опробао се и као драмски редитељ (Отело, Ричард III В. Шекспира). Гостовао је у Италији, Аустрији, Финској и другде. Заједно са Густавом Олахом написао је нови либрето за оперу Ференца Еркела Банк Бан, која је у СНП изведена 1975.

В. В.

НАДВОРНИК Емил – редитељ (Жепче, БиХ, 1888 – Београд, 1945). Спадао је међу стручно најобразованије југословенске редитеље. У Бечу је завршио гимназију и студирао права. Као волонтер Neue freie Bühne, проучавао режију 1911, коју је иначе свестрано усавршавао 1914/15. код редитеља Макса Рајнхарта у Берлину и посматрао практични рад на берлинским сценама. По повратку у домовину радио је: од 1915. до 1917. као редитељ у Хрватском земаљском казалишту у Згбу, 1917/18. у НК у Осијеку, а при крају 1918. је у Сарајеву, са књижаром и позоришним ентузијастом Леоном Финцијем, основао приватно камерно позориште са одличним уметничким снагама из којег ће се постепено развити сарајевско НП. Од 1920. до 1922. и у сезони 1927/28. био је у СНП у НСаду, а у међувремену (1923-1926) у „Новом дивадлу“ у Прагу, којим је и управљао. Од почетка 1929. до новембра 1930. био је редитељ и секретар НП у Сарајеву, потом једну сезону на истим дужностима у НП у Бгду, поново у Сарајеву (1932-1935) и опет у београдском НП од 3. IX 1935. до 6. IV 1941, када је у Бгду основао приватни Драмски студио; г. 1942. је прешао у загребачко ХНК, у којем се ускоро и пензионисао. Као редитељ је врло брижљиво обрађивао драмски текст и из те свестране анализе постепено су израстали ликови. Најчешће је комад односно представу радио део по део и из таквих сцена је градио уметничку целину. Његове инсценације су, самим тим, добро организоване уметничке целине са утврђеним основним тоном, динамичким изразом и ритмом, али и прилично спутане таквим предострожностима. Он је најсигурније постављао класичну драму, нарочито Шекспира и нордијску драматику, поготову Ибзена и Стриндберга. Супруга му је била глумица Јозефина Матић, уметничког имена Нада Ворни (в).

РЕЖИЈЕ: Сан летње ноћи, Хамлет, Хеда Габлер, Фаун, Љубомора, Опасна игра, Флорентинска трагедија, Музика, Вучина, Сутон.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Слобода, НСад 1920, бр. 216, с. 3; Б. П., „Хеда Габлер“, драма у 4 чина од Х. Ибзена, Република, Бгд 1920, бр. 99, с. 3; Б. М., Хенрих Ибзен: „Хеда Габлер“, Јединство, 6. VI 1920; А-м, „Флорентинска трагедија“, Застава, 16. X 1920; М. Ср., Позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 19, с. 1; К. Николић, „Хамлет“, Нови Сад, 1927, бр. 36, с. 3-4; А-м, У уторак, 1. новембра о. г. даваће се први пут „Музика“, слика морала у четири чина од Ф. Ведекинда, Видовдан, НСад 1927, бр. 422, с. 3; А-м, „Вучина“ од М. Огризовића, Застава, 29. XI 1927.

Б. С. С.

НАДВОРНИК-ВОРНИ Нада – в. ВОРНИ-НАДВОРНИК Нада

НАДРИ-АДВОКАТ (Der Winkelschreiber) – шаљива игра у 4 радње. Написао: Адолф Винтерфелд. Прво извођење у Берлину, 1868.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 4. II 1870. у НСаду. Превео и посрбио: Александар Сандић. –  П. Маринковић (Кројикапа), Ј. Маринковићка (Милица), Н. Недељковић (Милојко), Н. Зорић (Ставра), Д. Ружићка (Љубоморка), М. Суботић (Чика Гаван), К. Савићева (Марија), Д. Ружић (Др Домишљан Промућурлић), Л. Телечки (Петко), Л. Лугумерски (Јашица), К. Хаџић (Комшија Сепл), Ђ. Соколовић (Панта). – Изведено 2 пута.

В. В.

НАДРИЛЕКАР (A kuruszló) – позоришна игра у 3 чина. Написао: Имре Фелдеш. Прво извођење у Будимпешти, 1909.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 20. X 1911. у НСаду. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Спасић (Петар Тордаји), М. Марковићка. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: Ј. Грчић, „Надрилекар“, позоришна игра у 3 чина од Имра Фелдеша, Браник, 1911, бр. 210, с. 1-2; А-м, Српско народно позориште, Српство, НСад 1911, бр. 204, с. 3; А-м, У среду је приказан Фелдешов „Надрилекар“, Слога, Сомбор 1912, бр. 5, с. 4.

В. В.

НАЖАК Емил де (Emile de Najac) – француски драмски писац (Лоријан, 14. XII 1828 – Париз, 11. IV 1869). Племић, средње образовање је стекао у Паризу. Рано се посветио позоришту. Написао је велик број водвиља, комедија и оперских либрета, сâм или у сарадњи. Сарадници су му, између осталих, били Декурсел, Скриб, Сарду, Мејак и, поглавито, Абу (About). Са Албером Милоом (в) је написао Заштиту морала (Le Fiacre 117, 1886), коју је СНП извело 1924.

С. А. Ј.

НАЖИВИО СЕ – шаљива игра у 1 чину. Написао: Коста Ристић (Милан Савић).

Праизвођење у СНП 24. III 1879. у НСаду (са једночинкама После игранке и Француско-пруски рат). – А. Лукић (Војновић), С. Максимовићка (Наталија), Л. Хаџићева (Марија), Д. Ружић (Светозар), Д. Ћирић (Слуга). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Коста Ристић, Наживио се, НСад 1879.

ЛИТ: -СТ-, „Наживио се“ – шаљива игра у једном чину, од Косте Ристића, Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; -а, „Наживио се“, Позориште, НСад 1879, бр. 51, с. 202-203, бр. 52, с. 206-207, бр. 53, с. 210; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 196, с. 2.

В. В.

НАЖИМСКИ Јузеф (Józef Narzymski) – пољски драмски и прозни писац (Рађики Мале, срез Липно, 8. II 1839 – Јавор у Шљонску, 5. VII 1872). Био је учесник јануарског устанка 1863, који је описао у роману Очух (Ojczym, 1873). Прво драмско дело му је комедија Некомична комедија (Niekomiczna komedia, 1863). Аутор је неколико „драма са тезом“, типичних за епоху а пренетих из Француске у Пољску, те друштвених комедија Епидемија (Epidemia, 1871) и Позитивни (Pozytywni, 1872), у којима је критиковао сарадњу са окупаторима и животни материјализам позитивиста, подржавајући, ипак, њихов програм индустријализације земље. У нашој земљи је био мало познат писац. Једини његов комад приказан у Југославији је Позитивни, који је СНП, у преводу Николе Рајка Манојловића а под насловом Очеви и деца, приказало у Старом Бечеју 1894.

ЛИТ: W. Kot, Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich do roku 1914, Краков 1962, с. 80.

В. Кт