ПОКЛАДЕ (A farsang) – игра у 3 чина. Написао: Ференц Молнар. Прво извођење у Будимпешти, 1923.

Прво извођење у нашој земљи у Н-Оп 24. IV 1928. у Сомбору. Превео: Калман Месарић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Л. Мансвјетова (Камила), Ј. Мартинчевић (Миклош), В. Хладић (Муж), М. Гавриловићка (Лиска), В. Веселиновић, Д. Кранчевић. – Изведено 2 пута.

ЛИТ: С.С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 28. IV 1928; J. Debreceni, Farsang, Bácsmegyei Napló, 1928, бр. 152, с. 8.

В. В.

ПОКЛОН – шаљива игра у 1 чину. Написао: Карл Аугуст Гернер.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 3. XII 1887. у НСаду (са једночинком Гренгоар). Превео: Сава Петровић. – Рд. П. Добриновић; В. Миљковић (Путфаркен), З. Милојевићка (Антонија), М. Максимовићева (Павлина), Ј. Добриновићка (Тетка Берингова), П. Добриновић (Ујак Шпанагел), М. Марковић (Густав Гритнер), С. Кестерчанек (Глокеншлагер), К. Васиљевић (Кочијаш), М. Живковић (Носач). – Изведено 2 пута.

В. В.

ПОКОЈНИ ТУПИНЕЛ (Le Feu Toupinel) – комедија у 3 чина. Написао: Александар Бисон. Прво извођење у Паризу, 27. II 1890, у нашој земљи 29. X 1892. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 27. X 1925. у Кикинди. Превео: Душан Л. Ђокић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: М. Душановић (Диперон), М. Марковићка (Валентина), З. Душановићка (Анжела), А. Рашковић (Матије), Ј. Силајџић (Франсоа), Д. Марковић (Валерије). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: В., У четвртак, 18. марта о. г. приказан је „Покојни Тупинел“, шала од Бисона у три чина, Ново време, Стари Бечеј, 1926, бр. 13, с. 2; А-м, „Покојни Тупинел“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1926, бр. 19, с. 3.

В. В.

ПОКОЈНИК – комедија у 3 чина с предигром. Написао: Бранислав Ђ. Нушић. Прво извођење 18. XI 1937. у НП у Бгду.

Прво извођење у НПДбС 1. XII 1937. у Сенти. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Ђ. Босанчић-Козомара (Павле Марић), Љ. Стојчевић (Милан Новаковић), М. Томић (Спасоје Благојевић), В. Ивановић (Ђурић), М. Мајић (Љубомир Протић), М. Мирковић (Анта), В. Милин (Младен Ђаковић), С. Јанићијевић (Миле), Р. Алмажановић (Аљоша), Д. Беговић (Адолф Шварц), Љ. Красић-Левак (Рина), З. Стојчевић (Вукица), Љ. Лазарева (Агнија), А. Сикорски (Први полицијски агент), Ј. Јукић (Други полицијски агент), М. Ђорђевић (Ана), М. Вилић (Сарија). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у НПДб 16. XII 1937. у НСаду. – Рд. Т. Танхофер, сц. М. Шербан; М. Миљуш (Павле Марић), Ј. Петричић (Милан Новаковић), Љ. Филиповић (Спасоје Благојевић), А. Рашковић (Ђурић), Б. Јовановић (Љубомир Протић), С. Душановић (Анта), С. Репак (Младен Ђаковић), В. Савић (Миле), Н. Гашић (Аљоша), В. Зељковић (Адолф Шварц), М. Јашекова (Рина), К. Шербан (Вукица), Р. Кранчевићка (Агнија), Ц. Јакелић (Први полицијски агент), С. Миљковић (Други полицијски агент), И. Душановићка (Марија), Р. Петровићева (Ана), М. Петровићева (Марија). – Изведено 21 пут.

Обновљено као премијера у НПДбС 15. IX 1938. у Великој Кикинди. – Рд. А. Верешчагин; Ђ. Козомара (Павле Марић), В. Милин (Милан Новаковић), М. Томић (Спасоје Благојевић), Р. Алмажановић (Ђурић), М. Мајић (Љубомир Протић), М. Мирковић (Анта), Р. Гојкић (Миле), Б. Клаић (Младен Ђаковић), А. Верешчагин (Аљоша), Н. Смедеревац (Адолф Шварц), Н. Нешовић (Рина), Љ. Лазарева (Агнија), З. Чокановић (Вукица), Ф. Живојевић (Први полицијски агент), Ј. Јукић (Други полицијски агент), К. Бабић (Марија), З. Андрић (Ана), А. Милосављевић (Софија). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у СНП 11. XII 1946. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Шербан; С. Јовановић (Павле Марић), Д. Антонијевић (Милан Новаковић), А. Стојковић, М. Ајваз (Спасоје Благојевић), В. Милин, М. Лазаревић (Ђурић), Ж. Митровић (Љубомир Протић), С. Душановић (Анта), А. Ђорђевић (Младен Ђаковић), П. Стојановић (Миле), Д. Кранчевић (Адолф Шварц), Љ. Раваси, И. Душановићка (Рина), Н. Хет, Д. Савковић (Вукица), Р. Кранчевићка (Агнија), Ј. Силајџић (Полицијски агент), Љ. Секулић (Софија), Х. Татић (Ана).

Премијера у СНП 17. X 1952. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. Ђ. Табаковић, к. С. Церај-Церић; Д. Јакшић (Павле Марић), М. Гаталица (Милан Новаковић), М. Тошић (Спасоје Благојевић), Н. Смедеревац (Ђурић), В. Животић (Љубомир Протић), Д. Крцун-Ђорђевић (Анта), М. Поповић Мавид (Младен Ђаковић), М. Татић (Миле), Ф. Живни, С. Максић (Адолф Шварц), Љ. Раваси (Рина), З. Богдановић (Вукица), С. Перић-Нешић (Агнија), Ј. Силајџић (Полицијски агент), М. Петровићева (Ана), О. Адам (Софија). – Изведено 16 пута, глед. 7023.

Премијера у СНП 10. X 1978. у НСаду. – Рд. Г. Цветковић, сц. Б. Максимовић, к. Ј. Петровић, маска Д. Јовчић; М. Петковић (Павле Марић), В. Матић (Милан Новаковић), Р. Којадиновић (Спасоје Благојевић), А. Ђорђевић (Ђурић), В. Вртипрашки (Љубомир Протић), С. Ђорђевић (Анта), С. Гардиновачки (Младен Ђаковић), Драгиша Шокица (Аљоша), Б. Јајчанин (Адолф Шварц), М. Барбарић, В. Каћански (Миле), З. Кримшамхалов (Рина), С. Јосић (Вукица), Д. Синовчић-Брковић, Ј. Бјели (Агнија), Т. Кнежевић (Агент), Р. Виги (Собарица). – Изведено 44 пута, глед. 10.975.

БИБЛ: Бранислав Ђ. Нушић, Покојник, Бгд 1947.

ЛИТ: Л. Левингер, Омладина и позориште, Дан, 4. I 1938; А-м, Позориште, Наше слово, Суботица, 1938, бр. 207, с. 3; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Петровграду, Банатска пошта, Петровград, 1938, бр. 113, с. 1; А-м, „Покојник“ – режисер Александар Верешчагин, Југословен, Кикинда, 1938, бр. 452, с. 3; М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946; О. Н(оваковић), „Покојник“ Нушићев, НС, 1952, бр. 49-50, с. 5; М. Кујунџић, Ефекти без ослонца, Дневник, 12. X 1978; Б. Г., Новосадска премијера „Покојника“, Борба, 12. X 1978.

В. В.

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА – весело позориште у 3 дела. Написао: Јован Стерија Поповић. Прво извођење (прве верзије) око 1830, у интерпретацији Дружине А. Брежовског, друге верзије (под насловом Попапучени опанак) 22. VIII 1840. у Згбу, у извођењу Летећег дилетантског позоришта.

Прво извођење у СНП 15. VIII 1861, прекинуто због кише, пре краја првог дела, цело – 19. VIII 1861. у НСаду. – Д. Поповић (Фема), М. Грунчић (Евица), Љ. Поповић, М. Јовановић (Сара), С. Поповић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), А. Савић (Јован), С. Чекић, Д. Коларовић (Василије), М. Гавриловић (Митар). – Изведено 8 пута.

Премијера у СНП 27. XII 1881. у НСаду. – Д. Ружић (Фема), Б. Хаџић (Евица), Ј. Поповић (Сара), Т. Д. Адамовић, Ј. Петровић (Анчица), М. Димитријевић (Ружичић), П. Добриновић (Јован), А. Лукић (Митар), Ђ. Банковић, Љ. Станојевић (Василије). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 30. III 1908. у Сомбору.  – Рд. К. Васиљевић; Д. Николић, М. Тодосић (Фема), Р. Кранчевић, О. Освалдова (Евица), Д. Васиљевић (Сара), Д. Матејић (Анчица), К. Васиљевић (Ружичић), Ђ. Маџарић (Јован), Љ. Иличић, М. Матејић (Василије), А. Лукић (Митар). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 25. III 1919. – Рд. К. Васиљевић; М. Тодосић (Фема), Р. Кранчевић (Евица), Д. Васиљевић (Сара), Д. Матејић (Анчица), К. Васиљевић (Ружичић), П. Јовановић Млађи, Л. Лазаревић (Јован) М. Матејић, М. Душановић (Василије), Ј. Стојчевић, В. Виловац (Митар). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 7. I 1928. у Панчеву. – Рд. Н. Динић; Х. Харитоновић (Фема), М. Динић (Евица), Љ. Јовановић (Сара), И. Дубравчић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), Л. Лазаревић (Јован), С. Душановић (Василије), Ј. Харитоновић (Митар). Изведено 11 пута. Од прве новосадске представе (22. IX 1928) на плакату је као рд. означен Стеван Јовановић (?).

Прво извођење у НПДб 5. XII 1939. у НСаду. – Рд. Т. Танхофер; сц. М. Шербан, музичке тачке обрадио: Р. Шварц; Р. Ферари (Фема), М. Петровић (Евица), Р. Кранчевић (Сара), Б. Андоновић (Анчица), С. Душановић (Ружичић), М. Ајваз (Јован), Д. Антонијевић (Василије), Љ. Филиповић (Митар), Н. Стојановић (Списатељ), И. Душановић (Једна госпожа), Радмила Петровић (Друга госпожа), З. Антонијевић (Једна господична), К. Шербан (Друга господична), С. Пашалић (Учитељ), И. Ђурђевић (Фићфирић), В. Савић (Један грађанин), А. Стојковић (Други грађанин), Б. Станојевић (Хусар). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у НПДбС 14. III 1940. у Вршцу. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Љ. Лазарева (Фема), З. Андрић (Евица), А. Мајценовић (Сара), А. Милосављевић (Анчица), Н. Смедеревац (Ружичић), М. Мирковић (Јован), Р. Гојкић (Василије), С. Бурја (Митар), Ђ. Козомора (Јован Ст. Поповић), К. Бабић (Прва госпођа),  З. Чокановић (Прва госпођица), А. Милосављевић (Друга госпођица), А. Верешчагин (Хусар), Ф. Живојевић (Фићфирић), В. Тодоровић (Учитељ). – Изведено 5 пута.

Премијера у СНП 5. I 1941. у Тителу. – Рд. Д. Сотировић; М. Верешчагина (Фема), О. Филиповић (Евица), М. Вилић (Сара), М. Крунић (Анчица), Д. Марковић (Ружичић), Л. Лазаревић (Јован), С. Вечерник (Василије), В. Ивановић, Д. Кременовић (Митар). – Изведено 4 пута.

Прво извођење у ДНП 12. V 1942. у Панчеву. Предигру написао: Томислав Танхофер. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; С. Раваси (Спаситељ), М. Миљковићева (Госпођа), Р. Петровићева (Госпођица), М. Јаснић (Хусар), Р. Ковачевић (Фићфирић), Т. Тасић (Грађанин), Р. Шобота (Учитељ), Љ. Раваси (Фема), М. Петровићева (Евица), М. Јелић (Митар), З. Деспотовићева (Анчица), М. Мирковић (Јован), Р. Кранчевићка (Сара), Г. Николић (Светозар Ружичић), Р. Гојкић (Василије). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 28. VIII 1946. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Шербан; С. Перић-Нешић (Фема), М. Коџић (Евица), В. Костић, Љ. Раваси (Сара), Љ. Секулић, Н. Хет (Анчица), Ж. Митровић (Ружичић), С. Душановић (Јован), П. Стојановић (Василије), М. Ајваз, В. Милин (Митар). – Изведено 44 пута, глед. 41.034.

Премијера у СНП 5. III 1954. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Лесковац, к. С. Церај-Церић; С. Перић-Нешић (Фема), М. Коџић (Евица), Љ. Раваси (Сара), З. Богдановић (Анчица), Д. Колесар (Ружичић), С. Душановић, М. Татић, С. Максић (Јован), Драгиша Шокица (Василије), В. Милин (Митар). – Изведено 8 пута, глед. 4247.

Премијера у СНП 18. I 1958. у НСаду. – Рд. Б. Ханауска, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, музика: Д. Стулар; Љ. Раваси (Фема), М. Бањац (Евица), С. Перић-Нешић (Сара), Д. Чаленић, А. Веснић (Анчица), Б. Ковач, Ђ. Јелисић (Ружичић), С. Шалајић (Јован), Д. Милосављевић (Василије), Л. Богдановић (Митар). – Изведено 115 пута, глед. 53.251.

Премијера у СНП 9. X 1973. у Лесковцу. – Рд. Д. Мијач, сц. Р. Марушић, к. г., к. Ј. Петровић; Добрила Шокица (Фема), М. Булатовић (Евица), З. Кримшамхалов (Сара), С. Гардиновачки (Јован), В. Вртипрашки (Василије), Р. Којадиновић (Митар). – Изведено 275 пута, глед. 93.732.

ЛИТ: С. М., Покондирена тиква, Позориште, НСад, 1882, бр. 28, с. 111; Ћ., Из позоришта, Садашњост, Велика Кикинда, 1884, бр. 38, с. 297; (Ј.) Г(рчић), Покондирена тиква, Позориште, НСад, 1909, бр. 12, с. 46; К. Николић, „Покондирена тиква“ од Ј. Ст. Поповића, Нови Сад, 1928, бр. 36, с. 6; Б. Чиплић, Покондирена тиква, Дан, 7. XII 1939; Б. Чиплић, Стеријина „Покондирена тиква“ у режији Боре Ханауске, СВ, 31. VIII 1946; Ј. Виловац, „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, Дневник, 12. III 1954; О. Новаковић, „Покондирена тиква“ у Новом Саду, НС, 1954, бр. 77, с. 9; Ј. Виловац, Блештаве и бледе боје, Дневник, 26. I 958; Г. Дивљак-Арок, Театарско чудо, Дневник, 23. I 1966; Љ. Дотлић-Петровић, „Покондирена тиква“ на сцени Српског наодног позоришта до Првог светског рата, Позориште, НСад, 1973, бр. 1, с. 6-7; Д. Мијач, Стерија и Српско народно позориште – редитељ о делу, Позориште, НСад, 1973, бр. 2, с. 9; М. Кујунџић, Идеја о Фушеу, Дневник, 18. X 1973; Л. Дотлић, Сара у „Покондиреној тикви“ и Заида Кримшамхалов у тој улози, Позориште, НСад, 1974, бр. 5, с. 8-9; М. Шуваковић, „Покондирена тиква“ и Дејан Мијач, Позориште, НСад, бр. 10, с. 11; П. Марјановић, Дејан Мијач – тежња ка идеалној редитељско-глумачкој сарадњи; Милена Шијачки-Булатовић – глумица словенског шарма, Сцена, 1974, бр. 4, с. 13-27; Ј. Христић, Новосадска и друга позорја, Књижевност, 1974, бр. 6, с. 654-655; Д. Поповић, „Покондирена тиква“ или живот комедије, Сцена, 1975, бр. 3-4, с. 117-127; Б. Павићевић, Опште и појединачно у Стеријиној „Покондиреној тикви“, Сцена, 1977, бр. 5, с. 64-66; П. Марјановић, Шта је ново у Мијачевој „Покондиреној тикви“, Сцена, 1977, бр. 5, с. 67; М. Лазин, Опис представе, Сцена, 1977, бр. 5, с.68-118; М. Радоњић, „Покондирена тиква“ на сцени СНП-а, Сцена, 1977, бр. 5, с. 119-120.

М. Р.

ПОКОРНИ Фрањо – композитор, виолинист и диригент (Загреб, 1825 – Загреб, 26. IV 1859). У школи Хрватског глазбеног завода похађао је часове виолине код А. Киршхофера, а композицију је учио приватно код Ј. Визнер-Моргенштерна. Од 1841. до 1851. предавао је виолину у загребачкој музичкој школи. Г. 1852. је наследио В. Лисинског као капелник друштвеног оркестра Хрватског глазбеног завода. Оркестром ХНК почео је да диригује 1845, а 1855. постао је и хоровођа у катедрали. Оснивач је првог грађанског дувачког оркестра у Згбу (1850). Као поштовалац илирских идеја, трудио се, са променљивим успехом, да својим композицијама дâ национално обележје. Аутор је пет оркестарских увертира, више клавирских, хорских и црквених композиција, те сценске музике – за Фројденрајхове Граничаре (са Иваном Зајцем, 1857) и Црну краљицу (1858). СНП је 1938. изводило Граничаре са његовом и Зајчевом музиком.

В. В.

ПОЛ Емил (Emile Pohl) – адаптирао је Чудракину Васантасену, која је у СНП изведена 1901.

ПОЛА ВИНА ПОЛА ВОДЕ – шаљива игра у 1 чину. Написао: Коста Трифковић. Прво извођење 30. V 1875. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 9. V 1876. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 25. X 1877. у Вршцу. – Л. Хаџићева (Марија Петровићка), Д. Ружићка (Софка), С. Рајковић (Лаза Поповић), Д. Ружић (Јован). – Изведено 5 пута.

БИБЛ: Коста Трифковић, Пола вина пола воде, НСад 1876.

ЛИТ: Ј., Ванредна представа, Позориште, НСад, 1876, бр. 29, с. 115; К. Р., 19. фебруара: свечана представа у прославу успомене на Косту Трифковића, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; С. М., Честитам. Мила. Пола вина пола воде, Позориште, НСад, 1882, бр. 34, с. 135; -Р-, „Пола вина пола воде“, шаљива игра у 1 чину од К. Трифковића, Браник, 1887, бр. 154, с. 4.

В. В.

ПОЛЗОВИЋ Миомир – уметнички фотограф (Нови Сад, 29. IV 1942 – Нови Сад, 29. XI 2015). Потиче из старе новосадске породице (међу његовим прецима су чланови Летећег дилетантског позоришта Гаврил и Димитрије, као и члан ЕО ДСНП Илија – Ползовићи). Отац Јован био је познати новосадски уметнички фотограф, који је у послератном периоду снимао представе СНП док није ангажован стални фотограф. После завршене основне школе и гимназије П. је студирао медицину, али је студије напустио и наставио професију свога оца. Сестра Миранда била је чланица Балета СНП. На радно место фотографа примљен је 9. X 1970. и одмах испољио осећај за снимање догађања на сцени и потпуно познавање технологије израде фотографија. Потиснувши, вероватно, жељу да снимком донесе сопствену уметничку креацију, односно добро разумевајући суштину и смисао позоришне фотографије, стварао је документаристичку фотографију која је верно сведочанство и, као таква, употребљива за програмске књижице, рекламне витрине, изложбе, театролошке књиге и часописе… као илустрација забележеног догађаја. Његове снимке користио је часопис „Позориште“, као и други листови који су писали о представама СНП, а нашли су се и у специјализованим балетским часописима у СССР. Безболно и лако усвојио је нове технологије фотографисања и своје дугогодишње искуство срећно ускладио са могућностима модерних апарата. Више пута је учествовао на Тријеналу позоришне фотографије Стеријиног позорја, на којем је два пута и награђен. Награђен је највишим признањем СНП – медаљом „Јован Ђорђевић“ (2007). Пензионисан је 30. XII 2010, али је, све до смрти, наставио да ради хонорарно на пројекту Енциклопедија СНП.

ЛИТ: А-м, Успех Миомира Ползовића, Позориште, НСад 1974, бр. 1, с. 15.

В. В.

ПОЛИТ Јован – трговац, редитељ Летећег дилетантског позоришта новосадског (Нови Сад, 1786 – Нови Сад, 28. IV 1875). Његов отац Михаил, трговац-бакалин грчког порекла, доселио се у НСад почетком осамдесетих XVIII века. Основну (грчку) школу завршио је вероватно у НСаду; да ли је од школа још нешто учио не зна се. Изучио је трговачку струку и наследством и вештим трговањем постао имућан и био један од најугледнијих новосадских трговаца. Био је ожењен Јулијаном, кћерком Николе Десанчића из Костајнице. Њихов син је др Михаило Полит-Десанчић (в), адвокат и истакнути војвођански политичар друге половине XIX века. „Човек велика виталитета и велике борбености“ (В. Стајић), П. се често спорио и судио са својим конкурентима и противницима. Био је члан Избраног грађанства (градског представништва) НСада 1831. и 1843; у почетку револуције 1848/49. био је члан Комитета за личну и имовну безбедност Новосађана, затим члан депутације новосадских грађана која је, на челу са Александром Костићем и Ђорђем Камбером, почетком априла 1848. Државном сабору у Пожуну и Лајошу Кошуту изнела захтеве Срба за признавање њихових националних и аутономних права; јуна 1948. напустио је НСад и склонио се у Беч, где је остао до краја револуције. Г. 1850. био је члан Одбора за давање зајма новосадским грађанима за обнову града тешко пострадалог 1849. у бомбардовању; 1850. и 1858. Намесништво у Темишвару га именује у градско представништво, у које је последњи пут биран 1869. Био је изабран 1838. у одбор који је водио бригу о изградњи зграде у НСаду – за забавне и културне приредбе, са позоришном двораном, према пројекту Лазара Урошевића (в). Још 1860. био је и члан управе грчкошколског општества у НСаду, а од 1862. члан ДСНП. Заједно са К. Поповићем Коморашем (в) режирао је у Летећем дилетантском позоришту новосадском (в) и по томе би се могло закључити да је био образованији човек. О његовим режијама, међутим, не зна се ништа, али већ и чињеница да се бавио тим послом у првој већој, добро организованој позоришној дружини код Срба, чији је рад имао великог одјека и далекосежан значај, сврстава га међу наше истакнуте и заслужне позоришне посленике.

ЛИТ: А. Хаџић, Грађа за историју српског позоришта, Позориште, НСад, 1873, бр. 54, с. 214; М. Брежовски, Прилог за грађу историје српског позоришта, Позориште, НСад, 1874, бр. 16, с. 62; В. Стајић, Новосадске биографије, НСад 1938-1964, књ. I, с. 211, књ. II, с. 237, књ. III, с. 17 и 123, књ. IV, с. 100-112 и 176, књ. V, с. 53 и 179, књ. VI, с. 130, књ. VII, с. 83; В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, НСад 1947. и 1951, књ. I, с. 57, 59, 147, 165-166 и 194, књ. II, с. 273; В. Стајић, Грађа за политичку историју Новог Сада, НСад 1951, с. 174, 176, 180, 250, 253, 261, 272, 292, 301, 304, 310, 312, 315, 317, 393, 395.

Л. Д.