ФАТАЛНА КУЛА – оперета од Енсена (?).

Прво извођење у СНП 19. VI 1932. у НСаду. Преводилац непознат. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

ФАУН (The Faun) – комедија у 3 чина. Написао: Едуард Кноблок. Прво извођење у Лондону, 1911, у нашој земљи 12. XI 1915. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 10. VI 1920. Превео: Милан Богдановић. Подела узета са плаката представе одржане 22. XI 1922. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; А. Златковић, к. г. (Кнез Силвани – Фаун), Стеван Јовановић (Лорд Стонбери), Ј. Стојчевић (Сер Ернест Кредок), М. Хаџи-Динић (Морис Мори), М. Душановић (Сирил Уернт), Р. Алмажановић (Фиш), Ј. Силајџић (Џексон), П. Рајичићка (Леди Александра Уенси), М. Тодосићка (Мис Хоп Клерк), Р. Кранчевићка (Вивиен), Д. Васиљевићка (Лидија Уенси). – Изведено 13 пута.

Прво извођење у СНП 29. IX 1925. у Тителу. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – М. Душановић (Силвани – Фаун), А. Рашковић (Лорд Стонбери), С. Савић (Сер Ернест), М. Марковићка (Мис Клерк), П. Алмажановићка (Леди Александра), М. Авировићева (Лидија). – Изведено 11 пута.

ЛИТ: А-м, „Фаун“, Застава, 1920, бр. 129, с. 3, А-м, „Фаун“ – гостовање, Застава, 1922, бр. 266, с. 2; Хр., „Фаун“, Јединство, 1922, бр. 1026, с. 3; А-м, „Фаун“ – Народно позориште, Застава, 1922, бр. 269, с. 4; В., У уторак 16. марта ове год. приказан је „Фаун“, комедија у три чина, са енглеског..., Ново време, Стари Бечеј, 1926, бр. 12, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица, 1926, бр. 33, с. 4; А-м, С. Н. П., Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1926, бр. 19, с. 3.

В. В.

ФАУСТ (Faust, erster Teil) – трагедија у 6 раздела. Написао: Јохан Волфганг Гете. Прво извођење у Брауншвајгу, 19. I 1829.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. IV 1886. у НСаду. Превео: Милан Савић. За српску позорницу удесио: А. Хаџић. – В. Миљковић (Фауст), А. Милојевић (Вагнер), Д. Ружић (Мефистофелес), С. Ђурђевић (Дух), Д. Ружићка (Зао дух), М. Димитријевић (Ученик), П. Добриновић (Валентин), Л. Хаџићева (Маргита), Ј. Добриновићка (Марта), С. Кестерчанек (Први занатлијски момак), М. Стојчевић (Други занатлијски момак), Д. Бандобранска (Прва служавка), С. Бркићева (Друга служавка), М. Марковић (Први ђак), С. Лазић (Други ђак), К. Васиљевић (Први грађанин), Н. Петровић (Други грађанин), М. Максимовићева (Прва девојка), С. Миљковићка (Друга девојка), Д. Николићева (Баба), З. Милојевићка (Вештица). – Изведено 12 пута.

Обновљено као премијера у СНП 29. I 1910. у НСаду. – Рд. М. Марковић; Ј. Антонијевић (Глас Господњи), К. Васиљевић (Мефистофелес), М. Јосићева (Рафајило), Р. Кранчевићка (Гаврило, Савица), О. Освалдова (Михајило), Д. Ружић (Фауст), Р. Спиридоновић (Вагнер), В. Виловац (Дух, Трећи момак), К. Виловчевица (Зли дух), Ђ. Маџарић (Ученик), Д. Спасић (Валентин), М. Марковићка (Маргита), М. Тодосићка (Марта), С. Стефановић (Први момак), Б. Савић (Други момак), М. Матејић (Први ђак), Д. Кранчевић (Други ђак), М. Филиповићка (Прва служавка), Л. Нишлићка (Друга служавка). – Изведено 4 пута.

БИБЛ: Одломци из Гетеовог Фауста, прев. Сава Павичевић, Беч 1880; Гетеов Фауст. Први део, прев. Милан Савић, НСад 1885.

ЛИТ: -ша, 8. 4. „Фауст“ (I део) од Гетеа, превео М. Савић, Застава, 1886, бр. 57, с. 3; Y, „Фауст“, трагедија у шест раздела, написао Гете, превео Милан Савић, Браник, 1886, бр. 43, с. 4; А-м, Изванредно изведени „Фауст“, Наше доба, НСад, 1886, бр. 46, с. 2; М. Д-ћ, „Фауст“, трагедија у 5 чинова од В. Гете-а, Браник, 1887, бр. 148, с. 3-4; З. З., Српско народно позориште, Застава, 1887, бр. 184, с. 3; К-ћ, Фауст, Позориште, НСад, 1887, бр. 35, с. 163; Хр., Фауст, Позориште, НСад, 1890, бр. 22, с. 86-87, бр. 23, с. 90-91; -В-, Фауст, Позориште, НСад, 1892, бр. 5, с. 19; Ј. Храниловић, „Фауст“, трагедија у 6 раздела од Гетеа, превео М. Савић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, Јавор, 1892, бр. 10, с. 153-156; А-м, Фауст, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 12, с. 202-203; теразије (М. Јовановић-Батут), Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 11, с. 3, бр. 12, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Фауст, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 14, с. 210-211.

В. В.

ФАУСТ (Faust) – опера у 5 чинова (7 слика). Музика: Шарл-Франсоа Гуно. Либрето, према Ј. В. Гетеу: Жил Барбије и Мишел Каре. Прво извођење у Паризу, 19. III 1859, у нашој земљи 19. III 1873. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 9. XI 1921. Превео: Петар Коњовић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – дир. Л. Матачић; В. Григоријев (Фауст), С. Николајевић (Мефисто), К. Дубска (Маргарета), М. Верон-Волконски (Валентин), В. Горскаја (Марта), В. Ширај (Бралдер), Д. Врбањац (Сибл). – Изведено 14 пута.

Прво извођење у СНП 10. X 1953. у НСаду. Превео: Предраг Милошевић. – Рд. Ц. Дебевц, к. г, сц. В. Маренић, к. С. Церај-Церић, к-граф Г. Македонски, дир. И. Штајцер, к. г., Л. Бута, П. Милошевић, хор спремио Л. Бута; В. Цвејић, Р. Грујић, Д. Бурић (Фауст), М. Грозданић, М. Хаднађев, Р. Немет (Мефисто), В. Поповић, В. Кошир, Ф. Пухар (Валентин), В. Зграблић, Д. Балтић (Брандер), И. Давосир-Матановић, Д. Леђанац, А. Мирчов, А. Керац (Сибел), И. Војводић-Полић, И. Давосир-Матановић, А. Чепе, З. Николић (Маргарета), М. Врчевић, Љ. Јанковић (Марта), М. Поповић (Лепа Јелена), Г. Македонски, М. Панић, С. Израиловски (Парис), К. Глигорић, Ј. Андрејев (Баханткиња), С. Израиловски (Сатир), В. Карић, Љ. Крсмановић, Т. Шибалић (Грчке девојке). – Изведено 47 пута, глед. 18.576.

Премијера у СНП 26. X 1971. у НСаду. – Рд. С. Вафијадис, к. г., сц. и к. Ј. Каридис, к. г., к-граф Б. Тонин, пом. рд. К. Марцикић, пом. к-графа М. Братоножић, дир. Л. Бута, хор спремио Е. Гвоздановић, Б. Скендеровић; В. Цвејић, Ш. Мардешић (Фауст), Р. Немет, С. Дракулић (Мефисто), Ф. Пухар, Д. Бугарин (Валентин), Д. Балтић (Брандер), В. Бердовић, В. Ковач-Виткаи (Маргарета), А. Животић, Ј. Хартиг, Г. Којадиновић (Сибел), М. Врчевић-Бута, Ј. Јечменица (Марта), М. Арабиен, Д. Новков и Ж. Новков (балетске сцене), С. Гардиновачки (Глас бога), В. Љубичић (Глас ђавола). – Изведено 12 пута, глед. 4245.

БИБЛ: Фауст, опера у пет чинова, по Гетеу написали Мишел Каре и Жил Барбје, музику написао Шарл Гуно, превео П. К(оњовић), Бгд б. г.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Фауст (премијера), Застава, 11. XI 1921; А-м, „Фауст“, Јединство, 2. VI 1922; Ј. Путник, Драма о вечно људском, Дневник, 16. X 1953; А-м, Развод са редитељем „Фауста“, НС, 1953, бр. 66, с. 3; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; Н. Грба, Убедљива креација, 6. I 1961; В. М(иросављевић), Нова Маргарета, Дневник, 26. X 1971; Х. Радивојевић, Вечерас премијера „Фауста“ Шарла Гуноа. Директор као Мефисто, Политика експрес, 26. X 1971; Р. Поповић, „Фауст“ на атински начин, Политика, 28. X 1971; А. А., „Фауст“ у Новосадској опери, Борба, 28. X 1971; Б. Беде, A Faust – Szabadkán. Az újvidéki operaház vendégszereplése, Magyar szó, 11. XII 1971; М. Петковић, Чангаловић на сцени СНП-а, Дневник, 5. I 1972; А-м, Чангаловићу аплаузи и златна медаља, Дневхик, 10. I 1972; А-м, Чангаловићу хонорар – превисок, Дневник, 11. I 1972; О. Панди, Egy igéretes bemutatkozás. Vitkayné Kovacs Vera az újvidéki Opera színpadán, Magyar szó, 10. II 1972; И. Рацков, Опера „Фауст“ Шарла Гуноа у режији Сержа Вафијадиса, Руковет, Суботица, 1972, бр. 1-2, с. 94.

Ј. М. и В. В.

ФЕДЕРИКО Ђенаро Антонио (Gennaro Antonio Federico) – италијански комедиограф и либретиста (рођен вероватно у Напуљу, где је и умро између 1743. и 1748). Аутор је многих комичних и сатиричних драмских текстова и либрета, на наполитанском дијалекту, који су се средином 18. века много изводили широм Италије. У НПДб је фебруара 1941. изведена комична опера Служавка господарица (La serva padrona) Ђ. Б. Перголезија, за коју је Ф. написао либрето – на основу комедије Јакопо-Анђела Нелија (в).

В. В.

ФЕДОРА (Fedora) – драма у 4 чина. Написао: Викторијен Сарду. Прво извођење у Паризу, 11. XII 1882, у нашој земљи 16. V 1883. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 5. XII 1887. у НСаду. Превео: Јосип Мишкатовић. – Рд. В. Миљковић; В. Миљковић (Лорис Ипанов), М. Димитријевић (Де Сирије), А. Милојевић (Греч), М. Марковић (Ровел), С. Лазић (Боров), К. Васиљевић (Десире), М. Врга (Чилев), С. Миљковићка (Дмитри), С. Кестерчанек (Ћирил), А. Лукић (Др Лорек), xxx (Др Милер), xxx (Болеслав Ласински), Милан (Василије), С. Вујићка (Кнегиња Ромазова), З. Милојевићка (Грофица Сухаревска), Т. Лукићка (Грофица де Турнис), Д. Николићева (Бароница Оскар), xxx (Марта), Михаило Живковић (Иван). – Изведено 22 пута.

ЛИТ: А-м, „Федора“, драма у 4 чина од В. Сардуа, Браник, 1887, бр. 149, с. 4; -НКО, Српско народно позориште, Застава, 1887, бр. 192, с. 2; А-м, Федора, Позориште, НСад 1887, бр. 42, с. 190-191; С., Федора, Позориште, НСад 1890, бр. 20, с. 79; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 8, с. 4; □, Српско народно позориште, Застава, 1891, бр. 177, с. 2; (Ј.) Г(рчић), „Федора“, драма у 4 чина од Сардуа, Браник, 1891, бр. 141, с. 4; (Ј.) Г(рчић), Федора, Позориште, НСад 1891, бр. 25, с. 102-103; Ј. Храниловић, „Федора“, драма од Сардуа у преводу Ј. Мишкатовића, Јавор, 1892, бр. 7, с. 104-107; М. Д., „Федора“, драма у 4 чина, написао В. Сарду, превео Јос. Мишкатовић, Весник, Панчево 1893, бр. 10, с. 2; Ј. Грчић, Сарду у нас, Браник, 1908, бр. 246, с. 1.

В. В.

ФЕДОРОВ Николај Јаковљевич – преводилац, руског порекла. Са професором Јосипом Бадалићем коаутор је књиге Руска лирика од Пушкина до наших дана (Згб 1939). Повремено је преводио са руског у периоду пред Други светски рат: Владимир Борисович Александров, Пушкин и Совјетска Русија (Згб 1937); Иван Созонтович Лукаш, Биједна љубав Мусоргскога (Згб 1940). Његов превод комада Туђе дете В. Шкваркина игран је у београдском НП 1934, а у СНП 1945.

Б. Кв

ФЕЖЕР Анри (Henri Feugère) – француски драмски писац (? – 27. IX 1887). Презиме му је код нас транскрибовано и као Фижер и Фожер. Између осталих драмских комада, написао је, у сарадњи са Жилом де Гастином (Jules de Gastyne), и Заједнички живот (La Vie commune, 1887), који је у новосадском НП а затим у СНП изведен исте – 1922. у преводу Душана Л. Ђокића.

ЛИТ: -ко-, „Заједнички живот“ – Народно позориште, Застава, 27. IV 1923; Ст., „Заједнички живот“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1926, бр. 19, с. 4.

С. А. Ј.

ФЕЈДО Жорж (Georges Feydeau) – француски драмски писац – комедиограф (Париз, 18. XII 1862 – Руел, Париз, 5. VI 1921). Син књижевника Ернеа-Емеа Ф. Већ као двадесетогодишњак објавио је драмске монологе: Мали револт (1880), На прозору (1881), Зубобоља (1882), Љубав и клавир (1885) и др., а затим и праве драмске текстове: Кројач за даме (Tailleur pour dames, 1887), Рибардијеов систем (Le sistem de Ribardier, 1892), Господин ловац (Monsieur chasse, 1892), Ћуран (Le dindon, 1896), Госпођа из куће Максим (Madame de chez Maxime’s, 1899), Буба у уху (La puce à l’oreille, 1907), Позабави се Амелијом (Occupe toi d’Amelie, 1908), Не шетај се гола! (Mais n’te promène donc pas toute nue!, 1911)… Од 1894. до 1914. био је најистакнутији и најборбенији водвиљиста и прославио ову књижевну врсту, толико омаловажавану код других уметника, реинтегришући је у књижевни систем. Снагом своје изванредне природе, свог ватреног темперамента и разноврсним богатством своје обдарености, заузео је место међу најплоднијим писцима свога времена. Богатом продукцијом, инвентивношћу и ингениозношћу, превазишао је стваралаштво свог доба. Ф. је то постигао и решавањем многобројних перипетија, вртоглавих драматуршких скокова, сигурношћу вођења једне или више интрига, које заплиће и расплиће као од шале, захваљујући стеченој пракси и математички тачном познавању сценског језика. Заморен конструкцијом својих књижевних креација, последње две деценије писао је једночинке, без изразитијих претензија да преко њих добије нешто више од постигнуте славе. Но, оне нису нарушавале његов већ стечени реноме. Напротив, оне су му вратиле поверење и код оних који су озбиљно замерали његовом водвиљском систему. Од Ф. дела у СНП су изведена: Не шетај се гола! 1932, Господин ловац 1962, Позабави се Амелијом 1965. и Буба у уху 1973.

БИБЛ: Идем у лов, комедија у три чина, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1090; Старај се о Амелији, прев. Владета Драгутиновић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1183; Буба у уху, водвиљ у 3 чина, прев. Иванка Марковић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1830.

В. Б.

ФЕЈЕ Октав (Octave Feuillet) – француски романсијер и драмски писац (Сент-Ло, Француска, 1. VIII 1821 – Париз, 28. XII 1890). Из родног града, који више не постоји јер је до темеља срушен 1944, са породицом се преселио у Париз, где је завршио лицеј. Напустио је студије права да би се бавио литературом. Књижевну каријеру је започео романима, а затим и позоришним комадима идеалистичког смера, које је, у доба када је Флобер писао натуралистичке романе, култивисала још само Жорж Сандова. Ф. се, као бранилац дужности схваћених по старој хришћанској традицији, у својим делима показао и као ватрени феминиста и борио се за женска права и женину потпуну еманципацију узурпирану егоистичним интересима мушкараца. Значајније драме су му: Једна страшна ноћ (1845), Криза (La crise, 1854), Далила (Dalila, 1857), Роман сиромашног младића (Roman d’un jeune homme pauvre, 1858), Маркизин портре (La petite comtesse, 1859), Јулија (Julia de Técœur, 1869), Сфинга (Le sphynx, 1874), Париски роман (Histoire d’une Parisienne, 1882), Шамилак (Chamillac, 1888) и друге. Са својим великим животним искуством, стеченим у свету у којем је живео, Ф. је био и остао један од најаутентичнијих сведока друштвених збивања свога времена. Без њега би раслојавање француске аристократије тог доба остало мање запажено, мање виђено и забележено. Својим елегантним стилом, на моменте усиљеним, Ф. је, иако припадник идеалистичке школе, унео у своја дела више реализма него што би се могло очекивати од једног писца оваквог смера. Временом је све више, скоро бруталним цртама, бележио распадање и деморализацију отменог света: „изврсних“ племића празних и сурових душа, делициозних девојака и „aux cyniques propos“ – циничних разговора, како их назива Лансон. У СНП је 1868. изведен његов Роман сиромашног младића.

БИБЛ: Роман сиромашног младића, прев. Светозар Савковић, НСад 1890.

В. Б.