СМЕДЕРЕВАЦ Никола – драмски глумац и редитељ (Београд, 15. X 1906 – Ријека, 12. X 1959). Иако још нејак, као најстарије дете ситног занатлије, за време ратова (1912-1918) бринуо је о породици радећи физичке послове. Због тога је остао без редовног школовања; изучио је само електричарски занат. Солидно образовање је ипак стекао као самоук – искључиво упорним радом, читањем и учењем. Глумом је почео да се бави врло млад: целу једну деценију (1. XII 1923 – 31. VIII 1933) био је члан разних, претежно путујућих трупа (Повлашћено позориште Петра Христилића, Позориште Тимочке крајине, Београдска комедија, Србуљева оперета, путујуће дружине Д. Животића и М. Ристића). Од 1. IX 1933. до 31. VII 1938. наступао је у Дечјем позоришту на Коларчевом народном универзитету, где је почео и да режира. Од 1. VIII 1938. до 31. VII 1940. био је члан НПДб, а за време рата (1941-1944) члан „Србозара“ у Бгду. После ослобођења био је глумац и редитељ вршачког НП (1. XI 1944 – 1. VII 1947), истовремено радећи као редитељ у драмском програму Радио-Бгда. У СНП у НСаду био је ангажован од 1. X 1951. до 31. VIII 1955, када је отишао у Ријеку, где је као глумац и редитељ радио до своје преране смрти. У ријечком НК је 1958. прославио тридесетпетогодишњицу уметничког рада. У две предратне сезоне у НПДб одиграо је преко тридесет улога. Са много озбиљности градио је карактере, играо карактерну комику, те људе из народа, за које је добијао јавна признања, похвале и награде. Искуство у путујућим дружинама и схватање о одговорности глумачког позива више пута су га нагнали да „ускаче“ у представе уместо оболелих глумаца. Бавио се и драматизовањем романа: Твенов Краљевић и просјак, Јунаци Павлове улице Ференца Молнара (играно у СНП 1952) и Бели очњак Џека Лондона.

РЕЖИЈЕ: Дорћолска посла, Улични свирачи, Ђидо, Хајдук Станко.

УЛОГЕ: Стеван (На леђима јежа), Збригани (Господин од Пурсоњака), Зденко Јунек (Људи на санти), Смердјаков (Браћа Карамазови), Светозар Ружичић, Митар (Покондирена тиква), Алфред Дулитл (Пигмалион), Пера Ланер (Путујуће друштво), Сер Вилијем Колијер (Дубоко плаво море).

ЛИТ: С. Костић, „Дорћолска посла“ од И. Станојевића, НС, 1952, бр. 39-40, с. 3; О. Новаковић, „Јунаци Павлове улице“ на сцени у Новом Саду, НС, 1952, бр. 52, с. 3; Ј. Путник, „Ђидо“ у Српском народном позоришту, НС, 1953, бр. 69, с. 3; Ј. Виловац, Једно солидно остварење – „Хајдук Станко“ на новосадској сцени, Дневник, 3. II 1954; Ј. Путник, Уместо рецензије „Хајдук Станка“, НС, 1954, бр. 75-76, с. 3; С. Душановић, Никола Смедеревац, НС, 1958, бр. 30, с. 13; С. Ј. Душановић, In memoriam, НС, 1959, бр. 146.

Д. В.